On je ambiciozni političar, bivši gradonačelnik Londona koji je nekada bio omiljeni novinar čuvene Gvozdene lejdi (Margaret Tačer) koji je eo da stane na čelo Konzervativne partije, a potom preuzme i Dauning strit broj 10. Izjalovilo mu se. I njegova revolucija je pojela decu.

Njegovo poreklo takođe iskače iz uobičajenih šema. Džonsonov pradeda po očevoj liniji bio je Turčin Osman Kemal, koji se krstio i postao Vilfred Džonson, zvani Džoni. Na njega je Boris veoma ponosan, kako zbog turskog porekla, tako i zbog činjenice da je bio novinar. Njegova baka potiče iz vanbračne veze britanskog kralja Džordža Drugog, zbog čega je Boris u rođačkim vezama sa polovinom evropskog plemstva, uključujući i Dejvida Kamerona, i sa nemačkom krvlju u sebi. Po majčinoj liniji Džonson ima rusko-jevrejske korene, i njegova prabaka je bila robinja u koju se njegov pradeda zaljubio i oženio se njom.

Da stvari ne bi bile ovako "jednostavne" postarali su se nehotice Borisovi roditelji, pa je dečak tako rođen u Njujorku, te je automatski i američki državljanin. Roditelji su, u političkom smislu, tačno suprotno od njega - liberalni levičari. Boris je konzervativni desničar. Školovao se na Itonu i Oksfordu, a sa 23 godine je pisao za "Tajms", da bi već dve godine kasnije postao dopisnik iz Brisela za "Dejli telegraf", najvažniji konzervativni list u kraljevstvu. Njegova novinarska karijera nije počela najslavnije, pošto je dobio otkaz u "Tajmsu" jer je izmislio priču o kralju Edvardu Drugom i njegovom navodnom gej ljubavniku. Napredovao je ipak kao novinar, te je sa samo 35 godina postao glavni i odgovorni urednik "Spektejtora". Nikada nije krio političke ambicije, otvoreno govoreći prijateljima da bi želeo da "postane novi Vinston Čerčil".

Još kao dečak je, kažu nastavnici, roditelji i drugari, pokazivao nekoliko vrlo izraženih osobina - duhovitost, oštroumnost, lenjost, nepouzdanost i nepredvidivost. Na Itonu, gde se školovao zajedno s privilegovanim podanicima Njenog kraljevskog veličanstva i nadarenom decom, Džonsona se sećaju po aljkavosti i kampanjskom učenju. Na Oksfordu, gde je studirao klasičnu književnost, Borisa pamte, pre svega, kao lidera Bulingdonskog kluba, neke vrste tajnog studentskog društva u čijem su "opisu rada" opijanje i lumperajke po restoranima i pabovima. Kao i u poslu, i u privatnom životu Džonson je prilično opušten i nemaran. Izgubio je venčani prsten na venčanju, ženio se dvaput, a preljubnička veza sa koleginicom u "Spektejtoru", Petronelom Vajt, koštala ga je zvanja ministra kulture u senci i umalo braka. Džonson je, u stvari, samotnjak koji ima vrlo malo prijatelja, o čemu svedoči i činjenica da ga gotovo niko ne zove Aleksandar, što je njegovo kršteno ime, i da on traži od osoba koje su mu bliske da ga tako zovu.

Bio je poslanik konzervativaca u Vestminsteru sve do 2005, da bi tri godine kasnije odlučio da izazove na gradskim izborima legendarnog gradonačelnika Lonodona, laburistu Kenija Livingstona. Mimo svih očekivanja te 2008. je postao gradonačelnik prestonice. Drugi mandat je ponovo osvojio 2012, ali se 2015. vraća u poslanike, očekujući poraz školskog druga Kamerona.