Na listi onih koji su pomogli nalaze se Zlatan Ibrahimović, Vensan Kompani, Stevan Jovetić, Nikola Žigić, Stefan Savić, Mateo Kovačić, Miloš Teodosić, Zdravko Kuzmanović, Adem Ljajić, Živko Gocić, Aleksandar Kolarov, Branislav Ivanović i mnogi drugi pojedinci i kompanije. Za sve njih je poziv Dejana Stankovića bio dovoljan da se uključe u veliku akciju. Uostalom, nije ni moglo da bude drugačije jer je reč o čoveku za kojeg se ne vežu afere, skandali i koji je u medijima uvek imao pozitivnu crtu.

Rođen je 11. septembra 1978. i nekako već tada se moglo pretpostaviti da će se kroz život družiti sa "bubamarom". Otac Borislav je igrao za OFK Beograd, a majka Dragica je bila član Sloge iz Zemuna. Dejan ima i brata Sinišu.

Prve fudbalske korake je napravio u lokalnom klubu, Teleoptiku iz Zemuna, sa sedam godina, a sa 14 se preselio na "Marakanu". Već sa 16 se našao u seniorskom pogonu i zaigrao je u sezoni 1994/1995. Upisao je četiri sezone i osvojio jednu šampionsku titulu i tri trofeja u Kupu Jugoslavije.

Oborio je rekord Dragana Džajića kao najmlađi strelac u klupskoj istoriji, postao je i najmlađi kapiten, a posebno se pamti njegov nastup u Beogradu protiv Kajzerslauterna, tadašnjeg nemačkog fudbalskog giganta, u Kupu pobednika kupova 1996/1997. Evropsko tržište je brzo reagovalo, a najkonkretniji je bio Lacio, koji je platio 24 miliona nemačkih maraka za njegov transfer u Rim 1998.

Put Italije je otišao veoma mlad, ali ne i sam. Odrastao je i sazrevao zajedno sa Anom, sestrom saigrača iz Crvene zvezde i bivšeg slovenačkog reprezentativca Milenka Aćimovića, koju je upoznao sa 19 godina. Kako je više puta istakao, bila je to ljubav na prvi pogled, koja traje i danas, a krunisana je rođenjem tri sina - Stefana, Filipa i Aleksandra, mogućim naslednicima i na fudbalskom terenu. Odlazak u Rim je bio velika prekretnica u njegovom životu, a u "večnom gradu" je rođeno veliko prijateljstvo sa još jednom legendom crveno-belih, Sinišom Mihajlovićem, sa kojim je kasnije postao kum.

Tokom godina u Italiji, u dresovima Lacija i Intera, osvojio je po šest titula prvaka te zemlje i superkupova, kao i pet nacionalnih kupova. Najuspešnija mu je bila 2010. godina, kada je sa Interom, predvođenim Žozeom Murinjom, dominirao na domaćoj i evropskoj sceni, pošto je osvojio i Ligu šampiona i FIFA Svetsko prvenstvo za klubove.

Dejan Stanković je prvi kapiten "orlova" i rekorder po broju utakmica u našem nacionalnom dresu. Rekordni, 103. meč je upisao u jesen 2013. protiv Japana u Novom Sadu. Takođe, na SP u Južnoafričkoj Republici je postao prvi fudbaler koji je igrao na ovom planetarnom takmičenju za tri reprezentacije - Jugoslaviju (1998), Srbiju i Crnu Goru (2006) i Srbiju (2010).

Po završetku karijere, ostao je da živi sa porodicom u Milanu, a spominjao se kao kandidat za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Ipak, ostao je uz teren, pa je bio pomoćnik trenera u Udinezeu pre nego što je postao tim-menadžer u Interu. Tokom svih ovih godina, učestvovao je u nizu humanitarnih akcija, a nedavno je bio i promoter EP u futsalu, koje je održano u Beogradu.

Predrag Bajić