Sasvim zasluženo, pošto je na ovom šampionatu Evrope ostvario fantastičan učinak s prosekom od 24,7 poena, 11 skokova i 2,3 asistencije po utakmici.

Njegov tata Miroslav Pecarski igrao je nekada za Partizan, sa crno-belima učestvovao na fajnal-foru Kupa evropskih šampiona 1988. u Gentu, osvojio Kup "Radivoja Koraća" i trofej Kupa Jugoslavije 1989. godine. Karijeru je potom nastavio u Grčkoj gde je sa Arisom 1993. osvojio Kup "Rajmunda Saporte", a 1996. godine - kao kruna karijere - stigla je i titula klupskog prvaka Evrope sa Panatinaikosom. Igrao je još u Italiji, Francuskoj i Španiji. U posebnom sećanju navijača ostala su njegova legendarna zakucavanja, koja su mu bila specijalnost još u danima kad je sa američkog koledža Marist došao u Halu sportova.

Baš kao i Marko, i tata Miroslav je s "plavima" bio evropski juniorski prvak 1986. da bi godinu dana kasnije pored Divca, Đorđevića, Kukoča, Rađe... bio član one čuvene generacije koja je u Bormiju postala prvak sveta!
Gradeći svoj autentični košarkaški put, pritom noseći dres sa poznatim prezimenom na leđima, 208 centimetara visoki momak iz Beograda posle epizode u Megi otišao je u Bajern, u vreme kad je na klupi bavarskog kluba sedeo selektor seniorske reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević. Nije se naigrao, pa se vratio u otadžbinu, i to kao nekad njegov tata - u Partizan.

Međutim, ni u redovima crno-belih nije imao zavidnu minutažu, koja mu je u ovim godinama neophodna kako bi napredovao i iskazao puni potencijal. Možda će nakon ovog Evropskog prvenstva dobiti veću minutažu i opravdati epitet "sledeće velike stvari u srpskoj košarci"...
Jer na juniorskom Evrobasketu u Letoniji nije imao nijednu lošu utakmicu.

Podsećamo, reprezentacija Srbije je turnir počela porazom od Litvanije, potom zaređala pobede u grupi nad Velikom Britanijom i Crnom Gorom, potom redom eliminisala vršnjake iz Ukrajine, Nemačke i Francuske. Pecarski je najbolje sačuvao za kraj, pa je u velikom finalu sa Letoncima ubacio 34 poena i, uz to, imao odličan skor od 13 skokova! Reklo bi se - nova zvezda srpske košarke na najlepši način zakoračio je na veliku scenu.

Momak rođen 12. februara 2000. godine igra kao "mator", stručnjaci bi rekli - "zna loptu", prosto odskače među svojim vršnjacima. Iako igra na poziciji centra, "mekana" ruka mu omogućava da često šutira i pogađa i za dva i za tri poena. Sa svim tim igračkim atributima, u kombinaciji sa šampionskim genima nasleđenim od oca Miroslava, predstavlja veliku opasnost za svaku protivničku odbranu. Deluje kao da je već odavno u košarci - igra bez pritiska, smiren je u ključnim trenucima, precizan, spreman da preuzme odgovornost i, što je zanimljivo, u svakoj situaciji krasi ga karakteristični osmeh. Mnogi zbog svega toga veruju da mu se smeši budućnost i u NBA ligi.

Uz sve to, Marko Pecarski nije samo supertalentovani košarkaš, već nesumnjivo i sjajan momak. Uprkos povredi ostao je uz svoje drugove i poveo ih do zlatne medalje. Na tri minuta pre kraja utakmice sa Litvanijom u grupnoj fazi Evropskog prvenstva, koju je juniorska košarkaška reprezentacija Srbije izgubila sa 92:87, Marko je morao van igre nakon udarca od koga mu je stradala arkada. Centru Partizana je posle meča ukazana pomoć u bolnici, ali nijednog trenutka nije pomislio da preskoči naredne izazove.
Zbog svega toga verujemo da će u godinama koje dolaze biti i nosilac igre "A" reprezentacije Srbije. I da će u seniorskoj konkurenciji prevazići tatu...

N. Plavšić