Lazar Ristovski rođen je 26. oktobra 1952. godine u Ravnom Selu kod Vrbasa. Nakon završene Učiteljske škole diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Još kao sedmogodišnjak je ušao u zgradu Zadružnog doma u svom rodnom mestu, gde je s oduševljenjem gledao u belo bioskopsko platno.

Odrastao je u siromašnoj radničkoj porodici. Detinjstvo, kaže, pamti po nemaštini, po "velikom nemanju svačega".

- Jedino smo hleba imali u izobilju. Sećam se hleba kao jedine hrane iz detinjstva. Hleb s vodom i šećerom. Hleb sa mašću. Hleb sa mašću i alevom paprikom. Hleb s alevom paprikom i lukom. Hleb s marmeladom u prašini. Hleb udrobljen u mleku bio je poslastica koja je došla kasnije.

I pored toga, porodica Ristovski bila je sreća i harmonična. Lazarov otac bio je pružni radnik, a majka domaćica. U slučaju da on i brat Jovan nešto zgreše, čekali su prvo batine od njega, zatim milovanje od majke.
Radio je kratko kao učitelj, ali je shvatio da ga privlače javni nastupi. U Beograd je došao s namerom da studira Fakultet fizičke kulture. Hteo je da bude trener. Položio je dosta ispita, ali taj fakultet nije završio jer je u međuvremenu primljen na Akademiju. Trenirao je košarku, karate, boks i na kraju fudbal, koji je igrao za Proleter iz Ravnog Sela.

Glumačku karijeru započeo je 1975. godine. Odigrao je čak 4.000 predstava i glumio u više od 70 filmova i TV serija. Zastavnik Sava u "Belom odelu", "Crni" u "Podzemlju", Kovač u "Do koske", Pavle u "Original falsifikata", samo su neke od uloga koje je maestralno odigrao. Imao je Lazar ponude i od stranih bogatih produkcija, ali glumiti na tuđem jeziku je, kako kaže, kao pisati na tuđem jeziku.

- Igrao sam u nekoliko filmova i mogao sam da napravim karijeru, prvo u Italiji, a kasnije i u drugim zemljama. Odustao sam od toga. Ovde znam u dušu svaki lik koji tumačim, a publika to oseća i tome se raduje.
Prestao je da igra u pozorištu kada je počeo da snima film "Podzemlje". Pošto su ga radili dve godine, ta pauza je učinila da shvati koliko je bio umoran od pozorišta. Osvojio je najvažnija glumačka priznanja na ovim prostorima poput Zlatne arene u Puli, "Cara Konstantina" na Filmskim susretima u Nišu, Zlatne mimoze i Zlatnog ćurana. Film "Dnevnik mašinovođe" u kome igra glavnu ulogu bio je naš kandidat za Oskara, a dobio je brojne nagrade na domaćim i svetskim festivalima,

Porodica Ristovski može da se pohvali brojnim glumačkim imenima. Ljubav prema ovoj profesiji prenosi se kod njih sa generacije na generaciju. Lazar je u braku sa koleginicom Danicom, s kojom ima sinove Jovana i Petra koji je krenuo očevim stopama, ali iza kamere.

Oduvek je Lazar želeo da bude pobednik, vođa, najbolji. Njegov politički angažman nailazi na oprečne komentare, ali tvrdi da nikada nije pripadao nijednoj partiji i da je uvek pomagao onima za koje je mislio da su progresivni. Ono što je mnoge iznenadilo bio je njegov angažman na izborima za predsednika Srbije, kada je govorio u kampanji Aleksandra Vučića.

- Ono što demantuje sve te koji su me ostrašćeno mrzeli zbog toga, iako ja cenim to što su bili ostrašćeni, jeste istinski ekonomski i kulturni napredak Srbije. Samo to je važno.

S. Đurić