Ni manje Srba, ni više problema

- Nelogično je da se najmanje Srba vratilo na područje gde bi najbolje mogli da žive, jer je ovde najplodnija zemlja u Hrvatskoj.

One koji su se vratili više niko ne dira, ali svako malo su na udaru obnovljene kuće onih koji se još nisu vratili. Izgleda da je promenjena taktika.

Neko ko već godinama planira te napade ocenio je valjda da se ne isplati dirati 10 odsto povratnika već se potruditi da se ostali ne vrate - ocenjuje Ćiritović.

Zašto vam u opštini još nisu dali kancelariju?
- Tražio sam objašnjenje od načelnika opštine Branka Kutije. Rekao mi je da nema slobodnog prostora.

Želi da me smesti 300 metara dalje u jednu zgradu gde se nalaze katastar i porezna uprava. Ko to svog zamenika želi da smesti što dalje od sebe ako prema njemu i onima koje on predstavlja nema loše namere? Prvi čovek županije Stipe Zrilić svojoj zamenici Ratki Rađenović omogućio je normalne uslove za rad.

Oprez kod popisa stanovništva   - Srpska zajednica u Hrvatskoj treba da posveti veću pažnju popisu stanovništva, koji će se održati iduće godine. Imamo pouzdane podatke da su se za vreme poslednjeg popisa 2001. mnogi Srbi izjasnili kao nacionalno neopredeljeni.   Najčešće pod pritiskom sugestivnih pitanja popisivača poput onoga: "Ako ne želite ne morate se izjasniti koje ste nacionalnosti".   Možete misliti kako je to izgledalo kad su popisivači došli među stare, bolesne i preplašene ljude koji nisu ni gledali što im upisuju u pojedine rubrike.   U krajevima gde žive pripadnici našeg naroda popis bi trebalo da vrše tročlane komisije u kojima bi obavezno bio i jedan predstavnik srpskog naroda - kaže Ćiritović.

Je li uopšte realan daljnji povratak Srba u zadarsko zaleđe?
- Evo u poslednje vreme se ovde u opštinu Benkovac prvi puta nakon rata vratilo nekoliko mladih i visokoobrazovanih ljudi.

Među njima je i jedna lekarka, jedna mlada žena iz Srbije koja je sa svojim mužem došla da živi u njegov rodni Islam Grčki. Ona je, inače, magistar ekonomije.

Problem je u tome što će, izgleda, jedino ta lekarka da dobije posao. I to u jednoj ličkoj opštini. Probaćemo da rešimo zapošljavanje tih mladih ljudi na način kako je to urađeno preko novoosnovanih zadruga na kninskom području.

Kakav je, inače, život povratnika koji obrađuju zemlju?
- Mnogo rade, ali dobro i zarađuju. Sve što na ovdašnjoj zemlji izraste odmah se i proda. Čak i unapred.

Recimo, jedan moj poznanik koji uzgaja krompir i lubenice, takođe povratnik iz izbeglištva, rekao mi je da je na tim poljoprivednim kulturama ove godine zaradio blizu 15.000 evra.

Ali svejedno ostaje cifra od samo 10 odsto onih koji su se vratili?
- Rekao bih da tome ovog časa najviše doprinosi nedostatak poljoprivredne mehanizacije. Trebalo bi pod hitno nešto uraditi kako bi se rešio taj problem. Pre svih bi trebalo da ga rešavaju srpske institucije u Hrvatskoj i Republika Srbija.

Nakon dugo vremena ponovo se rađaju bebe i u srpskim porodicama?
- Sve češće svedočimo takvim trenucima. Ali bi onda takve događaje trebalo na neki način obeležiti - da srpske institucije daruju tu decu, da se ponudi njihovim roditeljima kumstvo...