Jat traži povraćaj imovine u Hrvatskoj
Aktuelna priča o zahtevu za povraćaj imovine hrvatske kompanije INA u Srbiji u vrednosti od 207 miliona evra, pokrenula je interes za sudbinu imovine srpskih firmi u Hrvatskoj.
Prema neszvaničnim procenama, njena vrednost iznosi dve milijarde evra, piše "Poslovni dnevnik".
Među srpskim firmama koje prednjače po imovini nalaze se Geneks, NIS, Ineks, Jat ervejz, Simpo, Železnice Srbije i Karneks.
U Jatu tvrde da je njegovom imovinom, vrednom 70 miliona evra, osnovana aviokompanija "Croatia Airlines". Popis imovine dostavile su i Železnice Srbije, a pre više godina to je uradio Geneks.
Potraživanja NIS-a se procenjuju na više od 400 miliona evra, u što spada i udeo u gradnji naftovoda "Janaf".
Karneks, čiji je vlasnik britanski investicioni fond "Ashmore", najavljuje da će sudskim putem tražiti povraćaj skladišta i prodavnica u Rijeci, Splitu i Zagrebu.
Jat ervejz je već podneo tužbu protiv Hrvatske i "Croatia Airlinesa", ali nikakav odgovor još uvek nisu dobili, tvrdi zamenik generalnog direktora Jat ervejza Milan Cvejić.
U "Croatia Airlinesu" kažu da nisu dobili nikakvu službenu tužbu od Jata i da zbog toga ništa ne mogu da komentarišu.
U srpskoj Republičkoj direkciji za imovinu smatraju da se pitanje sudbine imovine državnih preduzeća sa Hrvatskom može rešiti međudržavnim sporazumom, dok se društvene firme upućuju da povraćaj imovine traže putem suda.
Srbija još nema pravni mehanizam kojim bi zaštitila svoja preduzeća. U Direkciji kažu da je to zato što srpska imovina u Hrvatskoj službeno ne postoji, piše "Poslovni dnevnik".
Srboljub Panić, zamenik direktora Republičke direkcije, to objašnjava različitim pristupima dve države. Prema njegovim rečima, Srbija nije ništa menjala oko statusa imovine, dok je Hrvatska svu imovinu srpskih firmi prenela u Hrvatski fond za privatizaciju preko kojeg ju je kasnije prodavala.
Panić je naglasio da je u toku postupak prijave imovine fimi i u ostalim bivšim republikama SFRJ, koji bi trebalo da bude završen do septembra.
Kada je Agencija za privatizaciju pre dve godine odlučila da proda imovinu preduzeća iz bivših republika koja se nalazi u Srbiji, usledili su diplomatski protesti Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pa je taj postupak obustavljen.
Na prodaju tako čeka više od stotinu firmi čiji su vlasnici zapravo izvan Srbije.