Čovek koji je ubio Teslu

Svet u Skrobonjinom novom romanu nije bio pogođen Prvim svetskim ratom, u Rusiji su na vlasti ostali Romanovi, južnjaci su pobedili u američkom građanskom ratu, a genijalni naučnik Nikola Tesla nije otišao u SAD, već je uhlebljenje našao u Srbiji.

Kako je rekao Skrobonja, izbor ovakve alternativne istorije plod je njegove želje da se "stvarno tako i dogodilo".

"Gde bi Srbiji bio kraj da je mogla da pomogne Teslu i pruži mu utočište, a potom i da ubire plodove njegovog rada. U mom romanu, Beograd je centar Evrope a Teslina kompanija na čelu je progresa celog čovečanstva", izjavio je Skrobonja.

Dodatni razlog za izbor Tesle kao junaka je to što je on "večita inspiracija, a sam njegov život i životopis veoma su intrigantni", dodao je Skrobonja, jedan od najvećih promotera horora, fantastike i naučne fantastike u Srbiji.

Prema njegovim rečima, roman je na tragu brojnih fiktivnih Teslinih biografija, s tim što je napravljen u žanru alternativne istorije, sa radnjom smeštenom u Beograd, a sporedni likovi su poznate ličnosti koje su tokom "pravih" 1920-ih živele u Srbiji i svetu.

Goran Skrobonja, koji se takođe bavi prevođenjem i izdavaštvom, napisao je romane "Nakot" i "Vojnici korota", i veliki broj priča okupljenih u tri autorske zbirke, od kojih je poslednju "Tihi gradovi", kao i "Čoveka koji je ubio Teslu", objavila izdavačka kuća "Laguna".

Tako se u romanu "Čovek koji je ubio Teslu" pored ostalih pojavljuju Vladimir Iljič Lenjin, Mata Hari, Henri Ford, Bafalo Bil, Nikola Pašić, Branislav Nušić, Jovan Skerlić, Dragutin Dimitrijević Apis, Milan Jovanović Batut i Lazar Komarčić, autor prvog srpskog naučnofantastičnog romana - svi u nestvarnom, iščašenom kontekstu.

Skrobonja je rekao da se ti likovi nalaze u Beogradu zato što je on u njegovom romanu centar svetskih zbivanja, a i "izbor je bio takav jer su tokom 1920-ih živele zaista impresivne ličnosti koje su svojim postupcima značajno uticale na politiku, kulturu i sam istorijski tok."

Skrobonjin roman praćen je specijalnim promotivnim sajtom, drugim takve vrste u srpskom izdavaštvu nakon velikog uspeha slične Internet prezentacije za roman "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića, takođe u izdanju beogradske "Lagune".

Među najslavnije alternativno-istorijske romane spadaju "Čovek u visokom dvorcu" Filipa K. Dika i "Otadžbina" Roberta Harisa - u kojima su nacisti odneli pobedu u Drugom svetskom ratu - te "Pavane" Kita Robertsa, koji prikazuje svet u kome je srednjevekovna Španija nadvladala protestantsku Englesku, nametnuvši celoj Evropi katoličanstvo i nastavak feudalnog sistema.

"Pokazalo se da sajt 'Konstantinovog raskršća' dobro komunicira sa publikom i pospešuje prodaju knjiga, pa je vlasnik 'Lagune' poželeo da se moj roman reklamira i na takav način", rekao je Skrobonja.

Na sajtu covekkojijeubioteslu.rs mogu se naći, pored ostalog, psudobiografije glavnih junaka romana, intervju sa autorom knjige, kviz "Koliko ste multiuniverzalni" koji je on lično osmislio, kao i odlomke iz romana - uključujući audiovizuelne snimke Skrobonje kako te odlomke čita.

"Očekujem da zbog nesavršenog zvuka ti video snimci budu snimljeni ponovo, ovoga puta na pravom mestu za to - u Muzeju Nikole Tesle", rekao je Skrobonja.