Poželeće Balkan Srbe
Srbi nestaju kao narod! Ovu sumornu tvrdnju ilustruju statistički podaci. Srbi su nekada bili konstitutivni narod kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni i Hercegovini. Danas su oni nacionalna manjina, a kako njihov broj iz godine u godinu opada, više ih neće ni biti. Prema popisu stanovništva pre rata 1991. godine, u Hrvatskoj je živelo 581.663 Srba. Danas ih, prema poslednjem popisu, tamo živi 186.633.
Neophodno Ministarstvo
- Naša zemlja od 2012. godine nema Ministarstvo za dijasporu. Imamo samo Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Ta uprava već četiri godine nema direktora i zamenika direktora. To govori koliko se neozbiljno pristupa problemima četiri miliona Srba koliko ih ima širom sveta - rekao je za "Vesti" Miodrag Linta.
To znači da je ih je manje za dve trećine. U Bosni i Hercegovini pre rata je živelo 1.365.093 Srba. Danas ih je za petinu manje, prema poslednjem popisu 1.086.733, od kojih većina živi u Republici Srpskoj. Nekad je u Sarajevu živelo 157.143 Srba, danas ih je svega 10.442.
Kako navodi za medije član Odbora za dijasporu Aleksandar Čotrić, položaj Srba je najgori u Albaniji.
- Po zvaničnom popisu ih je 155, a procena je da Srba ima između 30.000 i 40.000. U nekoliko sela žive Srbi islamske veroispovesti, koji su se iz Sandžaka iselili u vreme stvaranja kraljevine SHS. Iako su pod velikim pritiskom, uspeli su da sačuvaju srpski jezik. Albanija donedavno nije imala ni zakon o nacionalnim manjinama. Sada je Srbima omogućeno da povrate svoje srpsko ime, ali ih to košta oko 1000 evra. To je diskriminacija. U matične knjige Srbi su upisani kao Albanci. A kada se radio popis nisu smeli drugačije da se izjasne, jer bi platili visoku kaznu - rekao je Čotrić.
Srpski narod u Rumuniji i Mađarskoj ima mnogo bolji položaj nego u bivšim jugoslovenskim zemljama sa kojima je nekada Srbija bila pod "istim krovom". Za Srpsku kuću u Temišvaru Rumunija je izdvojila skoro milion evra. Mađarska u svojoj zemlji finansira manifestaciju "Mesec srpske kulture", koja se održava u 40 mesta. Sa druge strane, Srbi, koji su većinsko stanovništvo u Livanjskom i Unsko-sanskom kantonu u Bosni i Hercegovini, ne ostvaruju svoja prava. Srpska deca samo u Drvaru uče ćirilicu, dok u Glamoču, Bosanskom Grahovu i Bosanskom Petrovcu nemaju tu mogućnost.
U Federaciji postoje hiljade Srba koje još nisu povratile svoje kuće oduzete u ratu, iako na to imaju pravo. U Sloveniji Srbi još nisu priznati kao nacionalna manjina. Patrijarh Irinej je ocenio da je položaj Srba u Crnoj Gori sa kojom smo do pre koju godinu bili u zajednici, isti kao u doba NDH.
Za migrante ima para
Linta ističe primer kojim BiH jasno pokazuje odnos prema Srbima koji žive u njihovoj zemlji.
- U selima Lipa i Medeno Polje planira se izgradnja prihvatnih centara za migrante. U Lipi godinama ne može da se dovede struja za jednu povratničku porodicu, ali se novac našao za smeštaj hiljade migranata - rekao je Linta.
Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, krajem godine biće domaćin sastanka predstavnika Srba iz osam država regiona, na kojem će se tragati za odgovorima kako sačuvati identitet oko dva miliona Srba koji žive u regionu.
- Briga o Srbima u regionu je važno državno pitanje, a država to tako ne doživljava. Srbi u regionu su autohton narod nad kojim se vrši sistemska diskriminacija godinama unazad. Naš narod u okolnim zemljama veoma teško dolazi do zaposlenja u državnom sektoru, teško ostvaruje svoja prava i mi moramo da mu pomognemo - rekao je Linta.
Ističe da Srbija treba da uči na tuđim primerima kako da se odnosi prema svojoj dijaspori.- Komšije o svom narodu u rasejanju brinu. Niko nas neće gledati ako ne gledamo sami sebe. Uzmimo primer Mađarske, koja je svom narodu u Vojvodini dala stotinak hiljada državljanstava. Hrvatska svim Hrvatima nudi pasoš, pa čak i vrši pritisak na Bunjevce u Vojvodini da uzmu državljanstvo. A Srbi do srpskih pasoša dolaze teško. Moramo liberalizovati procedure, ne sme srpski pasoš biti misaona imenica za srpski narod - kaže Linta.