Kakvu hranu jedemo?

Da li je ono što jedemo zdravo i ko je za to odgovoran? Odgovor zavisi od toga da li pitate proizvođača, trgovca ili potrošača. Ali država sužava prostor za nepravilnosti. Mora i zbog Evropske unije.

- Ovaj pravilnik uokviruje, znači sve one usaglašenosti koje se odnose na alergene, obavezu isticanja toga šta je potrebno u prvom planu istaći za sam proizvod na deklaraciji, u odnosu na proizvođača koji je proizveo, ko se sve može smatrati proizvođačem - kaže Nenad Vujović, pomoćnik ministra poljoprivrede.

Novi propisi najviše će pogoditi male i srednje proizvođače hrane. Velike firme po pravilu imaju i svoje laboratorije i sertifikate jer je Srbija veliki izvoznik hrane.

- S obzirom na to da imamo svoju proizvodnju i da veliki deo sirovina dolazi sa naših farmi, iz tog razloga možemo da garantujemo da imamo potpunu kontrolu praktično od njive do trpeze - kaže Tamara Pejić, direktor proizvodnje u "Karneksu".

Za kvalitet mleka od naredne godine biće merodavna da ocenu dâ isključivo nacionalna laboratorija.

- S druge strane, određuju se uslovi za stvaranje fer cene mleka, jer ćemo time na tržištu imati nezavisnu analizu. Do sada su tu analizu radile mlekare - kaže Nenad Dolovac, savetnik ministra poljoprivrede.

Da li je nešto zaista sok ako na pakovanju piše da jeste, da li je gulaš gulaš a ne sarma - reći će i potrošači, a njihovi utisci biće saopšteni za mesec dana.

- Najveća sumnja je na poreklo sirovina: da li je dimljeno, nedimljeno, staro, da li je iz uvoza ili nije iz uvoza, da li se kod voća vodilo računa o karenci - kaže Goran Papović iz NOPS-a.

Srpsku hranu gosti po pravilu hvale, ali mogli bismo i više da im prodamo i to one ekstra kvaliteta, organske sa sedam odsto zemljišta koje je pod zaštitom.