Prvi smo otkrili tajkune i sponzoruše
- Nema Živka i to je veliki gubitak koji sa odstojanja vremena možemo da osetimo, jer je vreme, kao neprijatelj stari i najveći kriterijum, odao priznanje njemu i njegovom delu, da ga nije zaboravilo i stavilo ga je na vidno mesto naše kulture - kaže Petar Božović i dodaje da mu je uloga Đorđa odnosno kuma Žorže značila mnogo, jer je u sebi, kako kaže razvio nešto što je imao, ali je pokazivao samo na parčiće.
Nosio zastavu 101 uz krš
Branko Babović se seća scene kada je nosio zastavu 101 uz crnogorski krš.
- Pričao sam sa Perom i jednom mu kažem: Pero, ja igram noseću ulogu u filmu. On mi na to veli: "Nije more, banjo, nego ja. Ti igraš glavnu, a ja noseću zato što sam nosio zastavu 101 tamo gde je najlakši kamen pet tona. Najgore što je to bila moja ideja. Meštani malog sela dali su nam mazgu za tu scenu, ali mazge nisu mogle da mrdnu u tom kršu, meštani su počeli da ih psuju i uzeli su im mazge. Živko, onako tih, tajanstven, upita: "Šta ćemo sad" A ja mlad i stidljiv rekoh: "Imam ideju - da mi nosimo auto". Normalno je da životinje nose, ali kada ljudi nose, onda je to ludilo. Živko je samo rekao: "Odlično". Proklinjao sam sebe što sam progovorio uošte - kaže Babović.
- Tu vrstu komedije koju sam voleo i danas volim, da se ne prelazi opasna ivica i pretvori u karikaturu, već koja ima odbranu za lik koji tumačim. Bez obzira što je on takav, on je naš čovek. Ako volimo naše ljude, volite ih sa svim manama, samo što treba znati ko je kakav. Društvo se nije mnogo promenilo. To je tek začetak onoga što će sada biti, svi ovi tajkuni, sponzoruše, od morala u kome se nije smelo otkopčati dugme do golih žena koje samo pokazuju svoje genitalije. A u suštini svega stoje žena i čovek, koji gledajući sve te stvari odolevaju svim iskušenjima. Kroz celokupunu istoriju čovečanstva, ona jeste prokleta. U nekim narodima su grebli lica lepih žena da ne bi bile seme razdora.
Glumica Mira Banjac ističe da je film "Lepota poroka" u njenoj karijeri zapisan crvenim slovom i prisetila se svoje uloge i snamanja na Adi Bojani.
- Bilo mi je teško da uđem u lik žene iz drugog miljea. Iznenadila sam se kad mi je Živko dao tu ulogu. Zamišljala sam da to treba da radi jaka Crnogorka, energična žena, crna. Otišla sam na razgovor sa plavom kosom i on mi diskretno kaže: Miro, mi to moramo malo podšišati. Malo ćemo tu boju da ubijemo". Ne znam da li sam bila muško ili žensko, na crnog gavrana sam ličila, moja frizerka je samo jeknula kada me je videla. Dva-tri meseca smo izvlačili tu boju i čekali da poraste.
Remek delo
Nikolićevo remek delo nekoliko godina bio je najgledaniji film u Izraelu, Kanadi, bio prikazan na mnogobrojnim svetskim festivalima, a Miri Furlan doneo "Zlatnu arenu" u Puli.
U zaostalim selima crnogorskog krša gde je običaj da muž nevernu ženu maljem ubije preko pogače, u siromaštvu živi mladi bračni par, Jaglika i Luka, koje tumače Mira Furlan i Mima Karadžić, zavetovan na doživotnu vernost, koji prihvata poziv svog kuma Đorđa da siđu u primorje. Luka pristaje da mu se žena zaposli kao spremačica u nudističkom kampu. Tradicionalno vaspitana, užasava se nad golotinjom, da bi pod uticajem dvoje mladih stranaca, koje zabavlja njena zbunjenost, Jaglika postepeno počela da oslobađa sputanu senzualnost.Ona završava u ljubavnom zagrljaju sa strancima, a umesto tradicionalnog, zaostalog običaja da muž maljem presudi ženi zbog prevare, Luka se odlučuje na samoubistvo.