Šta se krije iza briselskih vrata (1): Istinite laži o Kosovu
Jer, dešava se da jedne nedelje građani misle da će se o ovoj temi izjašnjavati na referendumu, a nekoliko dana kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić sugeriše da je Kosovo najveća "prepreka" koja blokira put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji i da zamrznuti sukob nije dobro rešenje. Kaže da je spreman da učini i ustupke, ali bez poniženja srpskog naroda i ugrožavanja srpskih interesa. Potom poručuje da je dobio plan koji su zapadne zemlje pripremile kao predlog za rešavanje kosovskog problema. I to je samo nekoliko detalja, koji kada se upotpune sa izjavama i potezima šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, ali i njegovim nedavnim hapšenjem - sve deluje kao da su Beograd i Priština na ivici sukoba, a ne dogovora.
- Kada se prate Vučićevi potezi, vidi se da i on i njegovi saradnici svakodnevno izlaze sa dijametralno suprotnim porukama. Ili je tu posredi potpuna konfuzija, ili zapravo on zna šta hoće, a ovakvim porukama zameće tragove. Postoje argumenti i za jedno i za drugo, ali mislim da on malo kupuje vreme i malo priprema teren. Ako se pažljivo čitaju njegove izjave date u poslednje vreme, meni je potpuno jasno da Vučić ide linijom prihvatanja nezavisnosti Kosova i Metohije - kaže za "Vesti" Đorđe Vukadinović, poslanik iz poslaničkog kluba Pokret za spas Srbije - Nova Srbija.
Ali, zabuna nije samo na najvišem nivou. Nakon Đurićevog hapšenja u Kosovskoj Mitrovici, 26. marta, poslanici i ministri u vladi Kosova iz redova Srpske liste najavili su ostavke. Sada je već prošla polovina maja, a oni i dalje obavljaju funkcije "u ostavci", koju, kako su jednom prilikom naveli, nikako da usvoji kosovska vlada predvođena Ramušem Haradinajem, mada su se u međuvremenu pojavili na proslavi 18 godina njegove stranke.
Dok su ove poruke pomešane, među Srbima na Kosovu, zbog dominantne uloge Srpske liste, nema prostora da se iznese mišljenje drugačije od onog koje zastupa zvanični Beograd. Poslednji u nizu je primer Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice, koji okuplja intelektualce sa KiM, a koji je sastanak držao u Beogradu da bi se "bolje čuo". Poziv na unutrašnji dijalog su prihvatili pre godinu dana, i nadali su se da će mu prisustvovati predsednik Srbije, ali se on nije pojavio, kao ni Marko Đurić kome je kancelarija u istoj zgradi. Kritike je stoički istrpeo njegov zamenik Dušan Kozarev.
Tako ne iznenađuju ni potpuno suprotne interpretacije susreta Vučića i Hašima Tačija u Sofiji, uz posredovanje visoke predstavnice EU Federike Mogerini.
"Neprimetne" vesti
U Beograd pak dolaze predstavnici kosovskih institucija i organizacija, tako da više nije novost da je recimo predsednik Privredne komore Kosova posetio prestonicu Srbije, ali takvu vest niko ne primećuje. Daleko više bodu oči gostovanja sportskih reprezentacija, zbog čega se nedavno digla velika prašina, pa su usledile i zabrane ulaska kosovskim sportistima.
Vučić kaže da je sa Tačijem "razmenio nekoliko kurtoaznih rečenica" i ponovio da je Srbija spremna za dijalog u svakom trenutku, ali da su preduslov za to da se sprovedu potpisani sporazumi iz Brisela i formira Zajednica srpskih opština i pojasnio:
- Srbiji i meni niko ne preti. Već pet godina postoji pritisak na Srbiju, jer Zapad želi nezavisnost Kosova. To mi ne želimo. Da li nas to obavezuje? Ne. Da li nam je lagodna pozicija? Ne. Da sam dobio išta što može da odgovara srpskoj javnosti, ja bih izašao pred ljude, ali sam dobio samo naznake - rekao je Vučić.
Za razliku od njega, Tači je posle sastanka najavio "konačnu fazu dijaloga", u koju će se, kako je naveo, osim EU, uključiti i SAD, ali i "sve one države koje žele da pomognu", najavivši da će kraj dijaloga omogućiti da Srbija prizna Kosovo, koje će dobiti članstvo u UN.
Zato "Vesti" u ovom istraživanju razgovaraju sa Srbima sa KiM i pitaju: kakve sudbine prikriva kolo visoke kosovske politike.