U bespuću im nema života
Ljupkoj Anđeli, odličnom đaku, koja je često preskakala doručak da bi izbegla pešačenje i imala za autobus, odmah je počela da pristiže pomoć. Za samo mesec dana, devojčica je potpuno zbrinuta. Dobila je mnogo garderobe, nekoliko pari kvalitetnih čizama, novi ranac, sve potrebne knjige, vredan mobilni telefon, novac za autobusku kartu i po jedan obrok do kraja školske godine. Uz sve pomenuto, podsećanja radi, Anđelinom ocu Manojlu i majci Ljilji stigle su najneophodnije namirnice, ali i 1.400 evra. U međuvremenu, organizovali su se i Anđelini drugovi iz razreda koji su sakupili oko 150 evra sa željom da njihova siromašna drugarica i njeni roditelji počnu da rešavaju stambeni problem, koji ih prati već duže vreme.
- Živeli smo u zabitom selu Cvrnje na Rogozni odakle nikako, pogotovu zimi, nisam mogla da se probijem do Novog Pazara. Pošto sam po svaku cenu želela da nastavim školovanje, odlučili smo da se uselimo u jednu poluzavršenu prostoriju u potkrovlju ambulante u selu Lukare, kroz koji prolazi magistralni put Novi Pazar - Ribarići i iz koga se bar može pešačiti do Novog Pazara. Uslovi u potkrovlju ambulante su izuzetno loši. Nemamo vodu, ni toalet, struju smo pozajmili od komšija, hladno je. Mama Ljilja se teško prehladila dok je zimus prala na seoskoj česmi i upravo je izašla iz bolnice. Da nevolja bude veća, čim je počeo da radi u Komunalnom preduzeću Gradska čistoća (na iznošenju smeća) tata Manojlo je slomio ruku - priča Anđela i dodaje:
Bez pravog rešenja
- Još nemamo ni dovoljno novca, niti plac za započinjanje kuće Anđelinoj porodici, zbog čega vagamo da li da Staniće preselimo u Novi Pazar i pomognemo im oko plaćanja smeštaja ili da nabavljamo plac i započinjemo kuću. Ipak, ono što je sigurno to je da bez 5.000 evra kuću ne smemo počinjati - kaže humanitarac Hido Muratović.
Otac Gerasim i bratstvo Đurđevih stupova, smatraju da je za Anđelu i njene roditelje najbolje da se, uz njihovu pomoć, privremeno presele u neku staru kuću u Deževskoj dolini i da tu, pod uslovom da im opština pomogne, dođu do nekog jeftinog placa, započnu novu kuću.
- Ipak, zahvaljujući pomoći dobrih ljudi, a posebno čitalaca "Vesti", naš život se znatno promenio, moj posebno. Više ne pešačim i ne gladujem, lepo sam obučena, imam toplu obuću i sve knjige. Od bratstva manastira Đurđevi stupovi dobila sam i vredan mobilni telefon, koji mi mnogo znači u školi, jer učim za programera. Od dobijenih 1.450 evra sačuvali smo 1.200, a pošto nam je smeštaj u potkrovlju ambulante u Lukarima privremen, a i potpuno neadekvatan, želja nam je da započnemo kućicu negde na periferiji Novog Pazara. Zasada imamo veliku podršku od humanitarca Hida Muratovića i igumana manastira Đurđevi stupovi i takođe velikog dobrotvora oca Gerasima. Videćemo šta možemo dalje.
Kako kaže Anđela, nikoga ko joj je pružio svoju iskrenu podršku i pomoć ne zaboravlja i svima se do neba zahvaljuje.
- Jedno je sigurno, u Cvrnje se više ne vraćamo, jer nam u bespuću Rogozne nema života. I kad bismo hteli da se vratimo, ne bismo to mogli zbog Anđele. Zasada smo zbrinuti, ali strahujemo da nas opština i Zdravstveni centar ne isteraju iz potkrovlja amblante u Lukarima. Da nije bilo "Vesti" i drugih medija, već bismo bili izbačeni. Uzdamo se najviše u pomoć dobrih ljudi, a tračak nade je i moj posao u Komunalnom preduzeću Gradska čistoća. Imao sam peh da čim sam počeo, odmah slomim ruku, nadam se da će me ponovo primiti - priča Anđelin otac Manojlo.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.