Štednja državu čuva, a dug je zao drug

"Ima ljudi koji prostoti narodnoj laskaju primamljivim obećanjima da država može opstati bez novčanih tereta za građane i koji lako predlažu i što se može i što se ne može ukinuti u državnim izdacima, da bi posvedočili svoje teorije.

Zaboravlja se da nije pitanje u onome što se plaća, no u onome što se dobija. Kad se poslovi narodni urede kako treba, i kad država svuda bude svom građaninu na istinitoj usluzi, porez neće biti težak nikome.

Ali opet zato ne treba smetati s uma da se izdaci moraju meriti snagom poreskom u narodu, da štednja kuću drži, da je dug zao drug, i da se novac narodni ne sme ni na što uzaludno rasipati...

Naše je uverenje da ustav i slobode narodne gube svaku cenu ako se na podlozi njihovoj, od grada do poslednje kolibice u Kraljevini, ne vije zastava zakonitosti i reda, stalnosti i ozbiljnosti rada i, naročito, zastava što marljivijeg čuvanja lične i imovne bezbednosti od nasilja i samovolje."

(Stojan Novaković, političar, filolog i istoričar umetnosti, 1905)