Srbi su preživeli nekoliko genocida
Minutom ćutanja odata je pošta nastradalima u martovskom pogromu i NATO agresiji, a manifestaciju je, besedom, otvorio sveštenik Mihajlo Smiljanić iz bečkog hrama Vaskrsenja Hristovog.
Predsednik Prosvjete u Austriji Srđan Mijalković je naglasio značaj obeležavanja godišnjica iz prošlosti srpskog naroda.
- Kao što ne smemo zaboraviti naše značajne i pozitivne datume i ljude, tako moramo pamtiti i velike nepravde i nesreće jer je to način da se one ne ponove - rekao je Mijalković.
On je podsetio prisutne da je Miloš Ković jedan od inicijatora Apela za odbranu Kosova i Metohije iz 2017. godine, koji je potpisao značajan broj srpskih građana, intelektualaca, akademika i dvanaest episkopa SPC.
Okupacija Kosova nije naš kraj
- Naša istorija je važna i zbog oslobodilačkih pokreta srpskog naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu. U srcu našeg trajanja uvek je bio Kosovski zavet. Na Kosovu je danas NATO, ali ta okupacija nije kraj naše istorije. Dok ne dođe do promena odnosa u svetu, potrebno je sačekati i pregovarati u promenjenim okolnostima. Važno je i da Srbi budu solidarni, da odlazimo u srpske enklave i pomažemo našem narodu koliko možemo. Ne treba da imamo iluzije, gledajmo na sebe svojim očima, jer treba pamtiti, govoriti i svedočiti - istakao je Ković.
Predavanje je dr Ković započeo rečima da nam je istorija duga, tragična i u isto vreme slavna.
- Krajem veka sa Kosmeta je nekažnjeno proterano nekoliko stotina hiljada ljudi, a najviše Srba. Mnoge evropske zemlje su nažalost učestvovale u ovom zločinu, izgleda da neke od njih sada uviđaju svoju grešku. Neizvesna je i sudbina preostalih 120.000 Srba na Kosovu i Metohiji. Oni sigurno ne žele pripajanje velikoj Albaniji. Da li je moguće da se u Evropi koja se zalaže za građanska prava događa ovakvo ukidanje ljudskih prava za čitav jedan narod - upitao je on.
Kostić je podvukao da su Srbi star narod, koji je preživeo nekoliko genocida i zbog toga se naša istorija može porediti sa istorijom Jevreja i Jermena.
U publici je bio veliki broj mladih ljudi, brojni studenti iz Beča, kao i grupa bečkih doktoranada istorije, kojima je profesor Ković svojevremeno predavao na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Bilo je mnogo pitanja koja su se ticala istorije našeg naroda, posebno na Kosmetu, ali i o eventualnim mogućnostima rešavanja problema koji su se nagomilali u južnoj srpskoj pokrajini.
U muzičkom delu programa je učestvovao poznati muzičar Sima Simić, koji živi u Beču, a rodom je iz Prizrena.