Nedelja 11.03.2018.
18:11
A. Vučićević - Vesti

Boginje ubijaju, država ćuti

tbvaccine2010.org
Uprkos sve većem broju smrtnih slučajeva, epidemija još nije proglašena

Kako je za proglašenje potrebna pojava teških kliničkih oblika ili smrti od zaraznih bolesti, kao i da broj obolelih prelazi 1.500, jasno je da su uslovi u slučaju morbila zadovoljeni. Ipak, proglašenje epidemije je mera kojoj se pristupa u krajnjoj nuždi, a razlozi su uglavnom materijalne prirode. U našoj zemlji je samo jednom proglašena epidemija i to davne 1972. godine kada je vladala variola vera.

Prema rečima epidemiologa prof. dr Branislava Tiodorovića proglašenje bi se odrazilo na već dovoljno tešku ekonomsku situaciju u zemlji, pa je to verovatno glavni razlog zašto se čeka.

- Kada bi se epidemija proglasila na nivou republike, onda borba protiv zaraznih bolesti postaje prioritet. Osim vakcinacije, lečenja, proglašenje epidemije uključuje i zabranu okupljanja, zatvaranje škola, vrtića, kontrolu saobraćaja - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Roditelji više vakcinišu decu

Prethodnih godina, u javnosti se pojavilo mnogo informacija o uticaju MMR vakcine na pojavu autizma kod dece, što je uticalo na roditelje da ne vakcinišu svoje mališane. Iako stručnjaci apeluju da ne postoji nikakva veza između vakcine protiv malih boginja i autizma, tek sa pojavom smrtnih slučajeva, u domovima zdravlja je porastao broj roditelja koji su došli da vakcinišu svoju decu. Tokom 2017. u Beogradu je vakcinisano tek 47 odsto dece.

Najmlađa obolela osoba je stara 15 dana, a najstarija 70 godina, dok je najveći broj obolelih u grupama uzrasta mlađi od pet i stariji od 30 godina. Većina obolelih osoba (95 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, 33 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod jedne i upala pluća kod 358 obolelih osoba.

Poslednji težak slučaj zabeležen je u Nišu, gde se na Odeljenju intenzivne nege lekari bore za život tek rođenog dečaka. Majka L. M. je u sedmom mesecu trudnoće primljena na Kliniku za infektivne bolesti u Nišu sa ospama po telu. Beba je rođena pre vremena sa svega 1.530 grama.

Opšte stanje bebe na porođaju je bilo dobro, ali se ubrzo pogoršalo i sada se nalazi u stanju životne ugroženosti.

- Dete još nema ospe po telu, primilo je imunoglobuline kao deo terapije. Priključeno je na respirator, jer nedovoljno dobro diše. Javio se i poremećaj srčanog ritma zbog čega je dobilo terapiju. Sumnja se i na krvarenje u moždanim komorama - rekao je dr Dejan Milojević, načelnik intenzivne nege na Dečjoj internoj klinici.

Da bi broj obolelih konačno počeo da se smanjuje, neophodno je da obuhvat vakcinisane dece bude veći.

Nezaštićeno medicinsko osoblje

Zbog velikog broja obolelih od malih boginja, u Ministarstvu zdravlja je najavljena vakcinacija svih zdravstvenih radnika rođenih od 1971. godine do 1989. godine koji nisu vakcinisani ili su nepotpuno vakcinisani. Iako je rečeno da je preraspodela vakcina obavljena u januaru, u zdravstvenim ustanovama u Srbiji još je nevakcinisan veliki broj medicinskog osoblja. U Gradskom zavodu za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze su vakcinisani samo radnici u laboratoriji, a kada će biti ostali, niko ne zna.

2024 © - Vesti online