A da lepo vi ostanete u EU
- Ako britanska vlada ostane pri svojoj odluci da ode, Bregzit će postati realnost sa svim svojim negativnim posledicama u martu iduće godine, osim ako ne dođe do promene mišljenja naših britanskih prijatelja - rekao je Tusk evropskim poslanicima u Strazburu.
Tusk je citirao glavnog britanskog pregovarača za Bregzit Dejvida Dejvisa koji je rekao da "ako demokratija ne može da promeni mišljenje onda prestaje da bude demokratija".
- Ovde na evropskom kontinentu mi nismo promenili mišljenje, naša srca su i dalje otvorena za vas - rekao je Tusk.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je dodao:
- Nadam se da će se to jasno čuti u Londonu.
Britanija treba formalno da se odvoji od EU 29. marta 2019. godine, ali pregovori o njenom odlasku i budućim odnosima između Unije i Velike Britanije treba da se završe do oktobra da bi parlamenti imali vremena da ratifikuju sporazum.
Pregovori o Bregzitu su napredovali mukotrpno sporo i dok je EU spremna da razgovara o budućim vezama sa Londonom, evropske vođe i dalje traže dodatne detalje oko toga kako vlada britanske premijerke Tereze Mej vidi te buduće veze.
Farsa sa pasošima
U raspravi u Evropskom parlamentu posebno je zapaženo bilo izlaganje šefa poslaničke grupe narodnih partija Manfred Veber.
- Cela britanska priča o Bregzitu je prevara. Pričaju o vraćanju plavog pasoša! Pa evropsko zakonodavstvo ne kaže ništa o boji pasoša. Hrvatska je članica EU i ima
mornaričko-plave pasoše i niste morali da napustite EU da biste promenili boju pasoša (sa sadašnje burgund-crvene) Zašto svom narodu ne kažete istinu? Plavi pasoši su jedini cilj koji je vaša vlada ostvarila za godinu i po pregovora. Da sam britanski državljanin bio bih iskreno zabrinut za prioritete moje vlade - rekao je Veber u obraćanju britanskim poslanicima.
- Ono što nam je potrebno danas je više jasnoće oko britanske vizije. Najteži posao je još pred nama, a vreme je ograničeno - rekao je Tusk.
Nastavljaju se pregovori o periodu tranzicije koji bi pomogao Britaniji da postepeno izađe iz bloka iduće godine. EU insistira da taj period bude kraći od dve godine, do kraja 2020. godine, kada se završava sadašnji dugoročni budžetski period Unije.
Britanija neće moći da sklopi bilo koji trgovinski sporazum s EU ili nekom drugom zemljom dok taj period ne istekne, i moraće da nastavi da poštuje evropske propise, a bez prava glasa da utiče na bilo šta.
U međuvremenu je i Evropski parlament izvestio vladu Tereze Mej da nema govora o tome da je bilo kakav sporazum Brisela i Britanije zagarantovan. Dogovora će, tvrde, biti ako bude postignut. A ako ne bude, neće ga biti i na Veliku Britaniju će se primenjivati pravila Svetske trgovinske organizacije, odnosno roba će se u Britaniji cariniti, odnosno britanski proizvodi će se cariniti na evropskom tržištu, što je veliki ekonomski udarac za vladu u Londonu.
I Norveška gleda
Tereza Mej, ali i Brisel imaju još jedan neočekivani problem. Naime, vlada Norveške je obavestila Brisel da pažljivo prati tok pregovora i da će Oslo tražiti povlašćene uslove ukoliko London dobije bilo kakav povlašćeni status kakav Norveška ne uživa. Naime, Norveška nije članica Unije, ali je deo šengenskog prostora i jedinstvenog evropskog tržišta. Ona prihvata slobodno kretanje kapitala i radne snage i uplaćuje svoju kvotu u budžet Evropske unije, te pristaje da nije deo sistema odlučivanja jer nema mesta u Evropskom parlamentu i Evropskom savetu, ali bespogovorno prihvata evropsko ekonomsko zakonodavstvo.