Vestionline sportski vremeplov za 18. januar
Veselin Vujović
18. januara 1961. godine rođen je rukometni trener, bivši selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore, koji je ne tako davno bio - najbolji rukometaš sveta. Teško je i nabrojati sve trofeje koje je osvojio, zato spominjemo samo one najznačajnije: sa Metaloplastikom je dva puta bio prvak Evrope, sa Barselonom jednom, dok je sa Granoljersom osvojio Kup EHF. Sedam puta je bio prvak Jugoslavije, četiri puta prvak Španije. Osvojio je i tri Kupa Jugoslavije , tri španska "Kupa kralja" i jedan Liga kup Španije. Sa reprezentacijom Jugoslavije bio je 1980. juniorski, a 1986. seniorski prvak sveta, a sa Svetskih prvenstava ima i „srebro" iz 1982. Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. osvojio je „zlato", a u Seulu 1988. „bronzu". Blistavu igračku karijeru završio je osvajanjem bronzanog odličja na Evropskom šampionatu 1995. godine. Najveći uspeh tokom trenerske karijere ostvario je prošle godine kad je reprezentaciju Slovenije doveo do "bronze" na Svetskom prvenstvu.
Rajko Janjanin
18. januara 1957. godine rođen je nekadašnji prvotimac i kreator igre Crvene zvezde, koji je na „Marakanu" stigao kao zvezda prelaznog roka iz zagrebačkog Dinama i za četiri godine osvojio dve titule i jedan trofej Kupa Jugoslavije, odigravši 143 zvaničnih utakmica u kojima je postigao 33 pogotka. Nezaboravnu igru prikazao je u Kupu šampiona 1984. godine kad je postigao tri pogotka protiv lisabonske Benfike. Navijači su mu spevali pesmu „Zvezda ima svoga sina, svoga Rajka Janjanina". Za „A" reprezentaciju je odigrao samo dva meča, pa mu je najveći domet zlatna medalja sa Mediteranskih igara u Splitu 1979. Igračku karijeru je završio u Grčkoj, gde je počeo da se bavi i trenerskim poslom.
"Genije" opet na "Marakani"
18. januara 1999. godine pravu „bombu" u zimskom prelaznom roku predstavljao je povratak Dejana Savićevića na „Marakanu". Popularni „Genije" je posle šest briljantnih sezona u Milanu i jednogodišnjeg odsustva sa terena odlučio da prihvati poziv kluba u kojem je i stekao svetsku slavu. Bila je to medijska senzacija, ali i dobar potez crveno-belih, jer iako je tog ratnog proleća Dejo odigrao samo tri utakmice, mladi igrači su svakodnevno imali privilegiju da uče i stasavaju kraj velikog majstora...