"Mi još koljemo vola zbog dve šnicle"
Bolje mi da skupimo zalihe...
- Koliko domaćinstva bace viška hrane, koju kupe pred Nove godine, Božić, slave... teško je precizno reći, ali sigurno polovina završi u kontejnerima - kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
- Višak hrane se, na žalost, baca, a na ulicama još uvek ima onih koji prevrću po kontejnerima - podseća Papović i konstatuje da u bacanju hrane još uvek prednjače zemlje bivše Jugoslavije, a ne zaostaju ni Bugari, Turci, Albanci...
Savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu Miloš Matić kaže da odgovor na ovu pojavu leži i u navikama i prirodi ljudi ovog podneblja.
- U društveno-ekonomskom smislu, upotreba velike količine hrane u ceremonijalnim situacijama u suštini predstavlja simbol bogatstva, blagostanja porodice ili pojedinca, ali ujedno označava da su pojedinac ili porodica ravnopravan član društva, sposoban i za sve druge uloge koje društveni sistem i kultura nameću u svakodnevnom životu - obrazlaže kulturološki obrazac Matić.
Kako je dodao, u takvim situacijama nabavljaju se velike količine hrane jer to pojedincu ili porodici omogućava da, kroz to što će nahraniti što veći broj ljudi, ujedno i uspostavi ili učvrsti što veći broj društvenih veza.
- S druge strane, nije sporno i da nedavna ratno-krizna društvena iskustva, naročito kod starijih ljudi, pojačavaju potrebu za obezbeđivanjem zaliha hrane - navodi on i uz konstataciju da u svakodnevnim nabavkama nema preterivanja, ali da ih ima u vreme svadbi, slava, rođendana, Božića Nove godine...
Pored toga što u našoj kulturi puna trpeza znak dobrodislice i poštovanja praznika, Goran Papović problem viška i bacanja hrane u zemlji u kojoj ima i gladnih posmatra i iz drugog ugla, takođe kulturološkog - da je naše ljude često sramota da kupuju, recimo, dve šnicle.
- Njih bismo sigurno pojelii, a ne da "koljemo vola" zbog dve šnicle - kaže on.
Da bi bacali što manje hrane, koja je inače glavna stavka u gotovo svim kućnim budžetima u Srbiji, on pored racionalnih kupovina savetuje i potrošače da kupuju i dugotrajne namirnice, a ne one sa kratkim rokom trajanja, kao i da kupuju hranu u manjim pakovanjima.
- Svi mi smo poput hrčaka, samo grabimo za sebe, pa u kući često imamo višak hrane, garderobe i obuće, a sve to možemo da damo onima kojima je zaista potrebno - kaže Ljiljana Orlić, jedna od inicijatora akcije "Kuke dobrote".