Erdoganu na megdan izlazi neočekivan protivnik
Takve nade među turskim demokratama probudile su javne razmirice između Gula i Erdogana, navodi portal Politiko u svom evropskom izdanju, uz ocenu da se Gul ipak čini neobičnim kandidatom za posao očuvanja turske demokratije.
Naime, Gul je i ranije izražavao umerenu nelagodnost zbog vladine politike, ali je Erdogan počeo da mu uzvraća tek kada je Gul osudio predsednički ukaz u poslednjoj sedmici 2017.
Spornim ukazom se dodeljuje imunutet civilima koji su pokušali da zaustave pokušaj puča jula 2016. i bilo kakve "činove terorizma" nakon tog pokušaja.
Međutim, pravna definicija terorizma u Turskoj je široka, pa su opozicionari upozorili da taj ukaz ohrabruje nasilno sprovođenje zakona i nasilje generalno.
Gul je ovaj ukaz okarakterisao kao "zabrinjavajući" u pažljivo formulisanom tvitu, kritikujući njegov nejasan jezik, a Erdogan mu je, na skupu u severnoj Turskoj nekoliko dana kasnije, odgovorio porukom da "treba da se stidi" i podsećanjem da su nekada delili iste interese.
Gul, međutim, nije posustao već je 30. decembra saopštio da, "kao neko ko veruje u slobodu mišljenja i izražavanja, kao temeljne principe svoje stranke, nastavlja da izražava svoj stav u situacijama u kojima to smatra nužnim".
Od tada, sukob sadašnjeg i bivšeg predsednika postao je jedna od glavnih tema u zemlji, a pitanje da li će se Gul kandidovati na narednim predsedničkim izborima dominira u političkim emisijama i novinskim kolumnama.
Turske demokrate kažu da im je 2019. poslednja šansa kao godina u kojoj će ustavne promene usvojene na prošlogodišnjem referendumu stupiti na snagu, pretvarajući tursku parlamentarnu demokratiju u predsednički sistem - što je recept za vladavinu jednog čoveka, kako navodi opozicija.
S druge strane, da bi postao svemoćni turski predsednik, Erdogan tek treba da pobedi na dvostrukim parlamentarnim i predsedničkim izborima u jesen 2019, navodi Politiko.
Mnogi Erdoganovi protivnici vide Gula kao idealnog izazivača, s obzirom na široku podršku koju uživa. Za razliku od sadašnjih opozicionih lidera, bivši predsednik bi bio sposoban da privuče podršku širom zemlje u kojoj postoje krute ideološke i kulturne podele, uključujući Kurde.
"Ako on odluči da se kandiduje, ima najveće šanse da uzdrma Erdoganovu vladavinu", kaže Gonul Tol, direktor odseka za turske studije na Institutu za Bliski istok u Vašingtonu.
On smatra da bi Kurdi mogli da glasaju za Gula, kao i liberali, turski nacionalisti, ali i pojedinci iz redova AKP koji nisu zadivljeni onim što Erdogan radi.
Ipak, Gulovi kritičari odbacuju kao apsurdnu ideju da bi on mogao postati spasitelj turske demokratije i ističu da se, izuzev stalnih ali blagih kritika, Gul nije mnogo suprostavljao Erdoganovom autoritarizmu čak ni kada je bio predsednik od 2007. do 2014.
Istovremeno, mnogi među onima koji ga smatraju primerenim kandidatom za predsednika, sumnjaju da je Gul dovoljno hrabar da se otvoreno suprotstavi Erdoganu.
"On je veoma oprezan. Da bi odlučio da se kandiduje, morao bi da bude sasvim siguran... Pričao sam s ljudima koji su mu lično veoma bliski i koji kažu da on čeka pravi trenutak. Ali, ja sam veoma skeptičan", kaže Tol, koji ipak zaključuje da "drugog verodostojnog izazivača - nema".