Jelići i dalje u mraku
Ne znaju za televiziju, kompjuter, sijalicu: Miloš, Marko i Marjan Jelić
Poslatim darovima najviše su se obradovale bliznakinje Marija i Marijana, dvoje od šestoro dece Svetlane i Darka Jelića, jedinih žitelja zabitih Janturina, koje su uživale u igračkama koje su dobile, a kojima nemaju često priliku da se raduju.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Hvala dobrim ljudima koji nas nisu zaboravili i koji nam šalju poklone sa tolike udaljenosti. Na žalost, na nas su odavno zaboravili oni koji bi najpre trebali da nam pomognu: opština Sjenica, lokalna elektrodistribucija i naša država Srbija. Uprkos svim naporima, molbama, preklinjanjima i obećanjima, mi i dalje živimo u mraku, a moji sinovi: Mićo, Miloš, Marko i Marijan svoje domaće zadatke pišu uz svetlo petrolejke. Nemamo struju, pa ni televizor, niti kompjuter, ni mobilni telefon ne možemo da napunimo. Moja deca još ne znaju šta je to crtani film ili prenos neke utakmice - priča puna srdžbe Svetlana Jelić.
Naglašava da je posle smrti svekra Tomislava (preminuo prošlog leta), koji je bio glava porodice, sve mnogo teže...
- Deda se najviše borio da dobijemo struju, ko zna na koliko je sve vrata kucao. Želeo je da umre uz sijalicu, a ne uz petrolejku. Želja mu se, na žalost, nije ostvarila. Nije dočekao struju, umro je u mraku, a ko zna da li ćemo je i mi ikada dočekati. Neka je na čast opštini Sjenica i Vladi Srbije. Mnogo puta obećavali su nam svetlo i uvek bi nas izneverili - dodaje Svetlanin suprug Darko Jelić i naglašava da porodica kuburi i sa vodom:
- Ovo je kraški i kamenit deo Peštera, pa vodu nemamo ni leti, ni zimi. Evo, baš ovih dana prinuđen sam da vodu sa udaljenih bunara donosim u kanisterima i na konju. Težak, pretežak je naš život bez vode i struje.
Strahuje Darko i da će se život bez svetla odraziti na formiranje i budući život njegovih sinova i ćerki. Istina, mnogo je naših čitalaca poslednjih godina slalo novčane priloge porodici Jelić u želji da im pomogne da sa najbližeg izvoda udaljenog oko kilometar i po dovedu struju. Nije pomoglo...
- Nešto novca smo uštedeli, a nešto potrošili za deda Tomislavljevo lečenje, sahranu i spomenik... Nemoćni smo da sami, bez dozvole i pomoći Elektrodistribucije u Sjenici rešimo ovaj problem. Za državu bi naša elektrifikacija bila sitan trošak, ali za našu državu mi ne postojimo, osim kad treba da glasamo i platimo porez - jada se Darko.
Neće odustati
- Mnogo komplikovanih situacija rešili smo uz pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore, ovu sa Jelićima ne možemo da rešimo, jer nema podrške opštine, Elektrodistribucije i države. Ipak, nećemo odustati sve dok sijalica na zasvetli i u brvnarama porodice Jelić. Čim "grane" proleće ponudićemo opštini i distribuciji da se uključe i da bar obezbede stubove i žicu, a dobri ljudi bi im obezbedili sve ostalo (kopanje, instalaciju, brojilo)... Kako god da bude, odustati nećemo - kategoričan je Hido Muratović.
I humanitarac Hido Muratović, koji se svojski trudio i godinama kucao na mnoga vrata kako bi pomogao Jelićima da reše ovaj problem, nije uspeo u tome.