Bitkoin za početnike (2): Sajber novčanik zlata vredan
Prva valuta koja je privukla pažnju bio je već pomenuti bitkoin. Na tržištu se prva verzija pojavila u januaru 2009. i "povukla nogu" za mnoge klonove koji pretenduju da budu bolji od njega.
Kriptovalute zapravo funkcionišu sličnije vrednosnim papirima nego klasičnom novcu. Kada je kupite, zapravo ste dobili tri stvari: određeni broj akcija, deo takozvanog lančanog bloka (stručno se naziva "blockckain") i komadić internet mreže. Ta kupovina se obavlja u posebnoj menjačnici.
Sve ih je više, a kvalitet i sigurnost njihovih usluga moguće je izmeriti koristeći parametre kao što su količina novca koja se na njima okreće, visina taksi i osiguranje transakcija i jednostavnost rukovanja. Za najbolju važi ona koja se zove coinbase. Jednostavna je za korišćenje, što je veoma važno početnicima, a osim toga nudi 100 posto bezbednu trgovinu.
Kad u ovoj menjačnici registrujete svoj bankarski konto, od kupovine bitkoina vas deli još pet koraka: kliknete na dugme na kome piše "kupi/prodaj", izaberete način plaćanja, količinu koju kupujete, kliknete na "kupi odmah" - i bitkoin je na vašem virtuelnom računu.
Sada možete da pratite berzu i na njoj trgujete. Najpoznatija berza zove se GDAX i na njoj se nalaze stotine virtuelnih valuta čija vrednost se stalno menja, baš kao i na Daks-u, Dau Džonsu, Nikei berzi.
Menjačnice u sebi imaju ugrađene onlajn-novčanike ("njallets") u koje, baš kao i u klasične, možete da smestite virtuelni novac. Pošto se ovi elektronski novčanici nalaze na internetu, već su se pojavili i pravi džeparoši koji su uspeli da provale u neke od njih i korisnicima pokradu ušteđevinu. Ovo ćete sprečiti ukoliko za 99 dolara da kupite uređaj koji se naziva hardverski novčanik u koji možete da memorišete svoje kriptovalute i nosite ih sa sobom.
Za one koji se u tehniku bolje razumeju, bolja opcija od jednostavne kupovine kriptovaluta i čekanja da im cena skoči je takozvano "rudarenje", odnosno "mining". Na početku vas čeka ulaganje u računar, opremljen specijalnim karticama, koji koristi više struje nego klasični, pa treba da znate da će račun na kraju meseca svakako biti veći.
Traže se i tehničke veštine jer računar najpre treba da se konfiguriše, a zatim sledi instalacija specijalnih programa koji vredno "kopaju" u pokušaju da pronađu ne grumen zlata, već šifru koja ima određenu vrednost u kriptovaluti. Kad je otkriju, to prijavljuju berzi i za to bivaju nagrađeni novcem - virtuelnim ili stvarnim.
Kako je Japanac postao Rus
Ceo sistem je izmislio i programirao Satoši Nakamoto, tajanstveni Japanac koji je kasnije negirao da ima bilo kakve veze sa bitkoinima, pa se smatra da je reč o pseudonimu grupe ljudi. Nakamoto, ko god to bio, nije prvi koji je radi na stvaranju elektronskog novca. Vei Dai je 1998. godine pokušao da kreira takozvani b-novac, a posle njega je slično pokušao programer Nik Sabo.
Jedan ruski blog objavio je krajem godine da je otkrio pravi identitet kreatora bitkoina Satoši Nakomoto i postavio njegovu navodnu sliku na internet. Stariji blogeri su, međutim, na njoj prepoznali Sergeja Mavrodija, Rusa koji je početkom 2000-ih godina bio kreator velike piramidalne šeme MMM kojom je ojadio oko 10 miliona Rusa. U reklamnim kampanjama je ulagačima obećavana dobit od hiljadu posto!
Kao i sve piramidalne igre, MMM je propao kada više nije bilo novih ulagača, a procene koliko je para izgubljeno se kreću od nekoliko stotina miliona do nekoliko milijardi dolara. Posle bekstva u inostranstvo, Mavrodi je uhapšen i 2007. godine osuđen na četiri i po godine zatvora. Zatvaranje firme je izazvalo nerede i proteste prevarenih građana na ulicama. Po izlasku iz zatvora pokušao je da pokrene slične šeme širom sveta, od Indije i Kine do EU, Kanade i Latinske Amerike. Početkom 2016. je izgradio isti model u Zimbabveu i kasnije u Nigeriji, a kreirao je i internu valutu mavro koja je, kao i njegova firma MMM, povezana sa bitkoinom i antikapitalističkom ideologijom da je čitav sistem novca nepravedan i ogromna laž.