Zaboravljena verovanja: Gostu prva čaša vina

U Boljevićima ga je, tako, svratio na ručak kapetan Jakov Plemenac, čovek velikog obrazovanja i ratničkog ugleda. Ranije je bio poznat i kao pop, ali nije mogao da obavlja tu dužnost pošto se drugi put oženio.

Kapetan je Nemca primio u velikoj kući u kojoj je živeo sa ženom i ćerkom.

Bio je to pravi crnogorski dom, zidova čađavih od ognjišta i sa pravom izložbom pušaka i pištolja koje je kapetan zarobio ili je nasledio od dedova.

Domaćini su svima ukazali izuzetno poštovanje i pažnju, a Ebelu je zapao za oko naročiti običaj za ručkom, koji je već primetio u jednom selu.

Naime, u ispijanju odličnog crmničkog vina, kapetan Plemenac nijednom nije prineo čašu ustima pre no što bi ispio gost. Tek potom otpio bi i on, a onda stavio jednu ruku na prsa i gostu se poklonio.

Pošto su se Ebel i pratnja odmorili, i popili dobru crnu kafu iz najboljih šolja u kući, kapetan Plemenac se naoružao i krenuo da ih isprati dalje, do Limljana, poslednjeg velikog sela pre albanske granice.

O njihovom dolasku u selo unapred je bio obavešten pop Milo Glišić, kapetanov prijatelj, koji je izašao pred njih na put, i poveo ih u svoju kuću.

"Vredna domaćica, sveštenikova supruga, skuvala je omiljeno crnogorsko jelo, masnu čorbu od dimljenog svinjskog mesa, u koju je narezala i komade ovčjeg sira", zapisao je Vilhelm Ebel.

"Oko malog, okruglog, jedva dve stope visokog stola, postavljeno je nekoliko stolica, a mi smo pozvani, uz nuđenje kukuruznog hleba, da priđemo uz kalaisanu zdelu po kojoj su plivali masni krugovi. Posle večere svako je potražio mesto za počinak. Ja sam raširio svoj mantil preko gomile lišća koje je bilo nabacano u kolibi i tome sam dao prednost u odnosu na krevet, koji mi bi ponuđen, a inače, bio je za mene kratak."

Nemcu je, u vreme dok je spavao, dodeljena i zaštita, pratilac Spiro.