Smrt milion ljudi inspirisala ga je da napiše najpoznatije delo

Ovaj briljantni lingvista i profesor široj javnosti je poznatiji kao pisac dela poput trilogije "Gospodara prstenova", "Hobita" i "Silmariliona". 

Tolkin je godinama predavao engleski jezik i kulturu na Oksfordu, jezike poput sindarinskog i kvenijskog smišljao je kako bi mu "um ostao britak", a na izumrlom gotskom jeziku napisao je "Bagme Bloma". 

Još kao dete s prijateljima je osnovao klub u kom su krišom pili čaj u školskoj biblioteci i izmišljali jezike i učili esperanto i latinski. 

Od sigurne smrti spasila ga je bolest. Kada je 1914. godine Velika Britanija ušla u Prvi svetski rat Tolkin je osramotio rodbinu jer se nije odmah prijavio u vojsku. 

"Teško je bilo biti momak velike mašte, ali malo fizičke hrabrosti i snage", rekao je kasnije. 

Međutim, Tolkin se kasnije javio u vojsku i poslat je na ratište u Francusku. Tamo je prošao kroz bitku na Somi, bitku s najvećim gubicima u Prvom svetskom ratu. 

Poginulo je 415.000 Britanaca, 195.000 Francuza i preko 500.000 Nemaca. Tolkin je tamo izgubio nekoliko prijatelja i jedini iz svog društva tada je izvukao živu glavu. Dobio je groznicu koju prenose vaši, zbog čega se vratio kući gde se skoro godinu dana oporavljao. 

Svoja iskustva s ratom, krvlju i smrću pretočio je u svoje pisanje. Močvare u kojima je gazio po leševima prijatelja i neprijatelja postale su crne močvare kroz koje se provlače njegovi junaci, hobiti Frodo i Sem na putu do Mordora, provlačeći se između opasnosti. 

Priču "Beren i Lutijen" napisao je kao svojevrsni pokušaj da se izdigne iz crnila rata, a na njegovom grobu i grobu njegove obožavane supruge Edit ispod njihovih imena piše upravo Beren i Lutijen. 

- Nije me inspirirao Drugi svetski rat. Već onaj Prvi, zbog kog su do 1918. svi moji prijatelji bili mrtvi - rekao je jednom prilikom Tolkin.

Izdržljivost i hrabrost običnog vojnika u rovovima pretočio je u likove naizgled prosečnih hobita koji, na kraju, spasavaju Srednju zemlju u trilogiji "Gospodar prstenova". 

Tolkin je, kažu, uvek govorio da piše iz hobija. Sebe je prvenstveno smatrao lingvistom i ratnim veteranom. Njegov blizak prijatelj, pisac K. S. Luis predložio ga je i za Nobelovu nagradu za književnost, ali to Tolkina nije mnogo interesovalo. Čak je ponekad i tvrdio da ne razume da njegova dela imaju tako vatrene obožavaoce i da sumnja da iko njegove knjige uopšte razume. 

Nakon pedeset godina braka umrla je njegova supruga, a Tolkin je unucima pričao kako će i on uskoro otići jer "Beren ne može bez svoje Lutijen". 

Preminuo je nepune dve godine kasnije, 1973. Reditelj Piter Džekson je prema "Hobitu" i "Gospodaru prstenova" snimio šest filmova.