Igralo se dok kukovi zabole
Marokanku Sorej dovela je drugarica Leskovčanka Marija Cvetković, Kidža Belđilali (16) je Alžirka, Dorian Long je Francuskinja, pevaju, u kolo se hvataju, lepo im među Srbima, a putokaz im Nišlijka Gordana Bukvić, 40 godina žiteljka Pariza:
- Kolo bez mene ne može, za merak odigram prvo kolo, kuk zaboli, sad sam zalepljena za stolicu, a sutra ću šepati.
Stotinak veseljaka rasporedilo se na dva sprata, ritmom su ih umarale dve muzičke grupe (Srđan Grujičić, Rajko Gligorijević i Danijel Puhek, iz Srbije je stigao Dragan Kurta sa svojima), a proticalo je po receptu "zato, braćo, pijmo ga, dok ne pukne zora".
E, koliko se do zore množilo kolo-kolo-naokolo stolova, cupkalo i skakalo, pevalo i podvriskivalo, u struku uvijalo, svaka želja-pesma je realizovana, a zagrljaji i poljupci se nisu stigli izbrojati. Svega ima kad se u srce veselje ubrizga.
Kao na traci klizili su tanjiri nakrcani najmilijom hranom, a i potvrđeno je da od šljivovice i vina nema efikasnijeg pogonskog goriva. Gazdarice Tanja Prokić i Milica Prlina uniformisane u srebrne čizmice, kao i žensko osoblje, pobrinule su se da svima ugode. Profesionalno su delovali konobari Milena Jovanović, Vanja Miladinović, Miloš Zečević, Darko Šiljković i Miško Minić, dok je ulaz autoritativno obezbeđivao tamnoputi džin Stefan.
Žaklina i Zoran Marinković, Mira i Daća Dimitrijević, Goca i Slaviša Popović, Slava Jovanović, Dušica Petronijević, Radiša Milosavljević i Gorica Arsenijević predvode golemo društvo, ovako objašnjavaju:
Šef se umorio
Iako su šefu kuhinje Ljubiši Stojanoviću desne ruke bili Snežana Lopačić i Nikola Živić, ipak je priznao:
- Žestoko sam se umorio, odmaraću se iduće godine.
Snežana, uzgred, procvrkuta:
- Volela bih da dobijem na "grebi" i odem na Kipar!
- Iz Smedereva smo, Svilajnca, Kragujevca, Valjeva, dogovor za doček je bio čas posla.
Kvartet kumova čine gost iz Kraljeva Jovan Jovanović (75, prijavljuje da je najstariji među veseljacima) i "Parižani" Snežana Jovanović, Stefan Seher i Mira Janković iz Dobrovca, koja na pitanja o očekivanjima, ovako odgovara:
- Meni je Vučić dobar, bolji od Trampa i Putina, a Makrona vidim kao svoje dete, mlad, lep i obećao je povećanje penzija.
Dođe to do deda Jovana, te smesta naruči:
- Hajde, potrudite se da taj vaš Makron bude veći prijatelj Srbima od dosadašnjih francuskih predsednika.
Jurnjava kazaljki bila je prebrza, stiglo se do praska šampanjca kojim je načeta 2018. Zato, Nova godino, dobrodošla!