Za Miličino lakše detinjstvo

Na skromnoj svečanosti povodom obeležavanja prvih četvrt veka postojanja, čuo se podatak da su ljudi naše gore list unesrećenima u domovini poslali više od 20 miliona evra, samo u novcu, a o vrednosti lekova, odeće, obuće, opreme za bolnice, nabavku materijala za izgradnju kuća siromašnima gotovo je nemoguće izračunati. Jedna od porodica koja je "progledala" i rešila veliki problem samo zahvaljujući našim humanim zemljacima koji žive širom sveta jeste i porodica Zorana Tutunovića iz sela Rajac kod Čačka, bivšeg oficira JNA koji je samovoljno napustio vojni poziv i odlučio da sa porodicom živi na očevini.

- Ukratko, naša muka je počela onog trenutka kada smo shvatili da je ćerkica Milica (3), četvrta po redu u porodici, rođena sa kataraktom na oba oka. Još teži trenuci su bili oni kada su nam lekari u Srbiji saopštili da niko ne može da operiše Milicu i da će, verovatno, ceo život provesti u mraku. Međutim, tračak nade se pojavio kada smo čuli da je operacija moguća, ali u Kalugi, u Rusiji, a za to je bilo potrebno mnogo novca. Išao sam od nemila do nedraga bez uspeha, a onda su reporteri "Vesti" čuli za naš problem, opisali našu muku i ubrzo je operacija o kojoj smo maštali postala stvarnost. Za svega 15 dana čitaoci "Vesti" su nam, ko je koliko imao i koliko je mogao, poslali više od 11.000 evra čime su mojoj Milici pružili šansu da ugleda svetlost dana i da živi kao sva druga deca. Posle dve operacije u Kalugi, Milica je progledala, ali život u tami je ostavio posledice zbog čega je su bile neophodne foto-magnetne i laserske stimulacije vida - rekao je našim novinarima Zoran Tutunović, dodavši:

- Međutim, opet se postavio problem novca, a mi više nismo imali šta da prodamo kako bismo obezbedili novac za te postoperativne aktivnosti i sve bi ostalo na tome da se ponovo nisu javili naši humani ljudi iz sveta koji su, kao i mi, želeli da do kraja završe započeto. Pre nekoliko dana dobio sam 300 evra od Radoslava Milanovića iz Austrije na čemu mu od srca zahvaljujem. Novac ovog divnog čoveka, koji nam je pomagao i za operaciju, samo je deo neophodne sume za još nekoliko vežbi stimulacije vida u Novom Sadu. Ipak, iskreno se nadam da će i ovog puta ljudi imati razumevanja i da će nam pomoći da Milica potpuno ozdravi. Ne samo da vidi, već i da reši problem sa govorom i da nikada ne zaboravi sve one humane ljude koji su pomogli!