Dar koji život znači

D. Đorđević

Stazama i bogazama do škole: Tomislav i Stanislavka Pešić

Povod za naš ponovni sastanak u centralnom selu Bareliću u osnovnoj školi, bila je i novčana donacija od 300 dolara, koju im je poslala dobročiniteljka B. G. iz Adelejda u Australiji. Sa Pešićima smo se našli tek oko podneva čekajući da se podigne gusta, kao testo, magla.

- Bože, ovo su za nas ogromne pare. Taman da kupimo hranu za zimu i vratimo dug u prodavnici. Hvala spasiteljki našoj, Bog joj sreću dao i blagoslovio stope na zemlji kojom hoda. Zdravlja i sreću da podari njenoj porodici - blagosilja kroz suze Stanislavka.

Toma je gotovo slep, jedva raspoznaje stvari. Stanislavka ga vodi i brine o njemu. Ona ne čuje, ali čita nam misli sa usana.

- Ma, i ona je bolesna, reuma je uništava, bolovi u glavi, ali izdržava. Gleda da dva puta dnevno imamo šta da pojedemo, da naloži šporet, počisti... Žrtva je golema, ali iz ove kože se ne može - zbori Tomislav.

Ispošćen od tegobnog života, Tomislav koji sa svojih 62 godine života, deluje kao da ih je nanizao desetak i više na pogrbavljena pleća. Težak je život siromaha, koji zbog bolesti ne može da se lati nikakvog posla, makar da bere šumsko voće, pečurke kad ih ima, što im je donosilo neku paru. Pešići nemaju nikakvog prihoda, niti pomoći, osim što su dobijali donacije od dobročinitelja iz dijaspore koji su posredstvom "Vesti" saznali za njihove goleme muke.

Kuća u kojoj provode dane je priča za sebe, jer na nekadašnju omanju štalu bez prozora nakalemljene su dve male prostorije, pa je i nikla kuća od letvi, greda i blata. Unutra su dve sobice, jedna zamandaljena katancem, druga, neravnog zemljanog poda sa dva ležaja i šporetom. Tu su dva kreveta, stolice i okrugli sto - sofra.

Ubrzo se rastajemo, moraju da krenu, jer Koćurska reka začas nadođe i nema prelaska, a i magla pada rano. Da svrate do prodavnice i njima znanim bogazama da što pre stignu do kuće. Odlaze, zanoseći se u hodu, kao da slabašnim nogama opipavaju tlo, okreću se, mašu rukama.