Drugujemo četvrt veka
Stojan - Jumba Jojić
Pariz, Francuska
Bio je Stojan - Jumba Jojić nekad, u Srbiji, odličan ragbista, istina niskog rasta, a mogao mišićima kamion da povuče, Tajsona pesnicom da savlada.
Prošlo vreme, pa rodom Beograđanin, od prve pariske 1967. godine do danas zaradio je punu penziju.
Supruga je Vera, došli u Francusku s dvoje dečice, Edvan i Bojana, da bi se porodica namnožila na 14 članova.
Naradili se Jojići, a najslađa im bila upornost na održavanju srpskog jezika, negovanju srpskih običaja, prenošenju naslednicima saznanja odakle su i da to uvek imaju na umu.
A, kad je tako, onda i sva ta Jumbina deca rado čitaju "Vesti".
- Sećam se, bio sam jedan od organizatora da "Vesti" počnu da se prodaju u Parizu. I od prvog dana su "Vesti" meni verne i ja njima. Imam svog kioskdžiju, pa ako se desi da ne mogu da dođem iz ko zna kog razloga, on mi "Vesti" ostavi sa strane. Nekako ispada da ih za mene naručuje ili da sam kod njega pretplaćen na "Vesti". Obavezno kupujem ćirilicu, ćirilica je moja navika, moje školsko pismo, a kada novinu rastvorim u metrou, pravim se važan, niko ne zna šta čitam. "Vesti" su i jedini list u kojem nalazim tekstove pisane na čistom razumljivom srpskom jeziku. Evo, moj unuk Amori živi u Ženevi i on čita ćirilicu i on kupuje "Vesti".
Za "Vesti" nemam nikakve primedbe, na šta god naiđem - zaključim da o tome treba da se piše kako bih bio u toku sa događanjima u celoj Srbiji, tako ja s "Vestima" proputujem celu Srbiju. Za mene je u "Vestima" sve u redu, sve na mestu, pokrivene su sve oblasti života.
Kad dobro razmislim, zaključim da bih, na primer, voleo da u "Vesti" ubacite više tekstova o poljoprivredi. Jeste, živim ja u Parizu, ali krv nije voda. Supruga Vera je Piroćanka, ona najviše voli emisije tipa Znanje imanje, pa bih voleo da i ona nešto od toga nađe u "Vestima". I da zaključim: sa Verom sam u braku 60 godina, u Parizu živim 50 godina, sa "Vestima" sam drugar 25 godina, eto, neka sve to još dugo traje!