U pravom trenutku

Najpre je od Ada Dukađinca, koji živi u Nemačkoj, gde redovno čita "Vesti" i godinama učestvuje u mnogima akcijama Humanitarnog mosta, stiglo 300 evra, potom je Amir Osmanović iz Austrije poslao 100 evra, a neposredno pred pisanje ovog teksta poštar je Bajri i Arijeti uručio još 100 dolara, dar anonimnog Sandžaklije iz Njujorka.

- U kući smo imale oko 200 evra, što je bilo nedovoljno za drva, kiriju, struju i najneophodnije namirnice. Da bismo kupili ogrev i izmirili dugove, trebalo nam je blizu 700 evra. Baš sam brinula kako ćemo izaći iz teške situacije. Na sreću, ponovo su nam, kad nam je najpotrebnije, stigle vredne donacije kojima ćemo, bar privremeno, rešiti naše probleme. Već nam je stiglo šest kubika ogrevnog drveta, platili smo struju za poslednja tri meseca, regulisale kiriju. Biće nešto i za namirnice, lekove i specijalnu hranu za Arijetu. Od države primamo socijalu u iznosu od oko 100 evra, što ne može da nam podmiri ni kiriju, a od grada ništa. Trošimo dosta struje jer soba u kojoj boravi Arijeta i kupatilo uvek moraju biti topli. Da nije bilo pomoći komšija, humanih Novopazaraca, a potom i naših ljudi iz dijaspore, ne znam da li bismo još bile u životu. Da bilo šta radim ne mogu, jer sam i sama bolesna (srčani problemi), a ni trena na smem da se odvojim od Arijete koja ne može sama ni da sedi, niti da ustane, niti da se hrani... Ne govori i samo mi očima kazuje kada je manje, a kada više boli, kada je radosna, a kada je tužna - ističe Bajra, koja se pune 23 godine na ovaj način mora da bori za sebe i ćerku.