Glas dijaspore u "Vestima" (21): Država odbija pruženu ruku
Kreirala je brojne značajne kulturne i nacionalne projekte i učestvovala u njima. Inicirala je potpisivanje sporazuma o saradnji Matice srpske i SNA. Osmislila je i organizovala izložbu "Kanađani, hvala vam", o angažovanju kanadskog medicinskog osoblja u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Zajedno sa Rajkom Radojevićem priredila je antologiju "Srbija 1914-1918-Neustrašivi saveznik" na engleskom jeziku.
Za "Vesti" Sofija Škorić kaže da je odnos države Srbije prema iseljenicima na najnižem nivou ikada.
- Ako dijaspora u ekspozeu premijerke nije ni pomenuta, šta onda može da se očekuje? Najviše mi smeta to što nema indikacije od onih koji su na vlasti i koji su merodavni da pokažu dobru volju da se odnosi između matice i rasejanja poprave.
Ona ističe da za jače veze dijaspore sa maticom treba preduzeti korake koji neće biti kratkog daha.
- Treba raditi na povezivanju i popravljanju odnosa pre svega zbog konkretne i stalne pomoći matici, ali i da se uspori asimilacija Srba u rasejanju. Koliko znam, patriotski Srbi u zemljama regiona kao i širom sveta voljni su da se potrude, ali nema pružene ruke sa druge strane - kaže naša sagovornica.
Ona smatra da i dijaspora uvek može i treba da bude bolje organizovana.
- Međutim, ako krenemo od Skupštine dijaspore, koju ne treba kritikovati, jer su pokušali nešto da učine, ne može tu biti većih rezultata ako nemaju podršku vlasti, a nemaju je. Osim toga, po Zakonu o dijaspori Skupština dijaspore ima samo savetodavnu ulogu - naglasila je Sofija Škorić.
Udruženi, bez svađa
- Ono što želim da naglasim je da kritikom i svađama ne možemo ništa postići, ali udruženim snagama i lobiranjem bi mogli i trebali da pokušamo nešto da uradimo da se stanje popravi na dobrobit srpske nacije - ističe Sofija Škorić.