Glas dijaspore u "Vestima" (19): Sprečeni da pomognemo
Dugogodišnji predsednik i mecena berlinskog društva "Vuk Karadžić - Braća Grim", humanista i kulturni donator od Vlade na čelu sa Anom Brnabić očekuje da se konačno sa kamatom i kamatom na kamatu Fondu dijaspora za maticu i Fondaciji "Sanja Milenković" vrati još zadržan deo imovine.Bio je docent i počasni profesor na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, predsednik Upravnog odbora Fonda za dijasporu. Sredstvima Fonda za dijasporu podignut je most preko Velike Morave kod Varvarina, most preko Zapadne Morave kod Jasike, obnovljeni su most Varadinska duga, bolnica "Dragiša Mišović", bolnica u Zemunu, 120 kilometara puteva u Šumadiji...
- To sa saldom od 31. avgusta 2017. godine iznosi 2.150.581,52, odnosno 209.872,76 evra. DOS-ova vlada, formirana posle tzv. oktobarskih promena 2000. godine je, mimo zakona i morala, krajem 2000. godine uzurpirala celokupnu nepotrošenu imovinu oba Fonda.
Zauzimanjem Uprave Fonda tek posle osam godina, septembra 2008. godine, Fondu dijaspora za maticu je vraćen bitan deo, ali ne sva imovina - navodi dr Miloje Milićević.
On podseća da je neposredno posle NATO agresije i zlodela, avgusta 1999. godine održan u Beogradu istorijski značajan Sabor matice i rasejanja. Odlukom Sabora za obnovu i pomoć matici osnovan je Fond dijaspora za maticu, a za stipendiranje marljivih, talentovanih učenika i studenata matematike i tehnike utemeljen je Fond "Sanja Milenković", koji je od pre dve godine postao Fondacija "Sanja Milenković".
Kad majka neće decu
O tome ima li odgovornosti u dijaspori, jer institucije koje su zamišljene da objedinjavaju rasejanje, ne funkcionišu dr Miloje Milićević kaže sledeće:
- Deo Uprave već pomenutog Fonda je iz rasejanja. Članovi Uprava su bez izuzetka ostali na svojim preuzetim obavezama već 18 godina. Prema tome, treba birati odgovorne, a ne podobne. Da li su deca majci odgovorna, ako ih ona ne želi i neće.
Našem sagovorniku u odnosu države prema rasejanju najviše smeta - nerazumevanje.
- Čitavo to sprečavanje dela rasejanja koje zdušno i nesebično želi, hoće i pomaže matici i svojim čuvarkućama u matici.
Prema Milićevićevim rečima rasejanje i matica će se osećati ujedinjeni ako se budemo okupljali oko naših iskonskih vrednosti i baštinili zajedničke poduhvate.
- Za naš opstanak u matičnim državama Srbiji, Srpskoj i Crnoj Gori i u rasejanju, nastajanje Deklaracije o opstanku srpskog naroda je vrlo značajan poduhvat. U tom smislu, trebalo bi stvoriti i naš nacionalni trebnik, našu antologijsku nacionalnu čitanku tj. SRBOSLOV. "Moralne vrednosti moga naroda ispunjavale su me. Njima su me naučili moja majka i oni nepismeni seljaci na seoskim poselima u Idvoru. Nikakva druga nauka nije na mene učinila dublji utisak", sa divljenjem je govorio genijalni Mihailo Pupin. Te moralne vrednosti i druge plemenite vrline našega naroda trebalo bi, u vremenu bez posla, u vremenu subkulture bezličnih masmedija, da našem naraštaju u matici i rasejanju posreduje Srboslov, koga još nemamo, a nužno nam je potreban.