Glas dijaspore u "Vestima" (20): Cenjeni u svetu,matici ne trebamo

Agencija je 1974. godine proglašena od tadašnje Jugoslovenske asocijacije putničkih agencija za ambasadora turizma. Milićević je poreklom iz Klepaca kod Čapljine, a sa 13 godina preselio se u Beograd. U Kanadu je stigao iz Ciriha 1968.

Svoje poreklo, Hercegovinu i rodni kraj nikada nije zaboravio i često učestvuje u akcijama za prikupljanje donacija za zavičaj, ali i za čitavu otadžbinu. Preko njegove agencije se vrši besplatan transfer novca u dobrotvorne svrhe. O odnosima matice i dijaspore ima šta da kaže, jer u građenju tih veza i sam učestvuje tolike decenije.

Za Vladu Srbije koju vodi Ana Brnabić navodi da je produžena ruka prethodne vlade koja je u svom programu zacrtala da se oslanja na privredni razvoj zemlje i saradnju sa moćnim kapitalom i saradnju sa državama koje su joj naklonjene.

- U ovom kontekstu se ne vidi oslonac na dijasporu i potencijal koji ona može da pruži. Mislim tu na biznismene koji su nešto stvorili u državama u kojima rade, koji imaju kapital i ugled vredan pažnje, a koji bi mogao da se iskoristi na obostranu korist. Očekujem da Vlada posveti veću pažnju ljudima sa stečenim znanjima u dijaspori. Ti ljudi mogu i treba da budu spona dobrog i korisnog u odnosima između države iz koje su potekli i onih u kojima žive i rade - kaže Mihajlo Milićević.

On ističe da mu najviše smeta pasivan odnos Vlade i države prema rasejanju.

- Nešto što je bilo za svaku pohvalu, Ministarstvo za dijasporu, ukinuto je.
Ministarstvo je, prema njegovom mišljenju moglo da ima manji administrativni aparat, a da vrši bolju funkciju prema onima za koje je bilo namenjeno. Zapravo, trebalo je da ima konkretnije programe i jasne načine za njihovu realizaciju.

- Navešću jedan primer. U junu 2004. godine organizovao sam prvi direktan čarter let na relaciji Toronto-Beograd-Toronto i to je trajalo četiri godine. Kada je trebalo da se ovaj let obnovi obratili smo se Vladi Srbije i rukovodstvu Er Srbije s namerom da se taj projekat zajednički ostvari. Od 2008. do sada nikakav odgovor nismo dobili. Kada je uspostavljena direktna linija Njujork-Beograd-Njujork predložili smo da se umesto leta za Njujork uspostave direktni nedeljni letovi za Toronto i Čikago. Ni na taj predlog nikada nismo dobili odgovor, a avioni za Njujork odlaze poluprazni. Bili su ovo predlozi nas iz dijaspore na koje nikada nismo dobili odgovore. Postavlja se pitanje kako i s kim sarađivati - navodi Milićević.

Naš sagovornik smatra da bi bilo dobro da se osnuje koordinaciono telo među iseljenicima u kom bi bili pravi ljudi koji znaju problematiku i pozitivna kretanja u svojim sredinama. Država bi sa svoje strane mogla da organizuje operativno telo koje bi se povezalo sa iseljenicima, a sve u cilju odabiranja i realizacije zajedničkih programa.

- U svakom slučaju inicijator treba da bude država, jer je to u njenom interesu - kazao je za "Vesti" Mihajlo Milićević.