Dijasporu zovu da baci pare
Mnogo puta domaće vlasti pozivale su dijasporu da pomažu otadžbinu, a naši ljudi su uvek bili široke ruke. Nažalost, nijedne vlasti nisu umele to da cene. Velike subvencije dobijali su strani investitori koji su skidali kajmak, a potom napuštali firme i radnike ostavljali bez posla i plata.
Sada se oglasio ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić, koji je izjavio da želi da se u Podunavskom upravnom okrugu ponovo probudi zadrugarstvo, ali i da treba "iskoristiti to što su Srbi iz dijaspore zainteresovani za ulaganje u razvoj zemljoradničkih zadruga u Srbiji".
Pomoć bez vajde
- Grad Smederevo i država Srbija inicijalnim sredstvima će pomoći osnivanje novih i pospešivanje rada postojećih zadruga. Ideja je da pored tih sredstava Vlade ovog puta uključimo i dijasporu - kazao je Krkobabić.
Svakom 13. plata
Statistički, svaki stanovnik Srbije dobija 13. platu, ali ne od poslodavca, već od člana porodice u inostranstvu, pokazali su podaci Svetske banke.
Svaki građanin prosečno iz inostranstva godišnje dobije oko 400 evra, što dijasporu Srbije svrstava među 20 najdarežljivijih u svetu.
On je rekao da "ljudi naše dijaspore u Americi, Kanadi i Evropi godišnje šalju u otadžbinu oko četiri milijarde dolara, a da pri tom nemaju poseban prihod od toga.
- Ljudi iz dijaspore imaju interes da ulažu sredstva u razvoj zemljoradničkih zadruga, a istovremeno su više nego zainteresovani za formiranje mikrofinansijskih organizacija - rekao je Krkobabić.
Ekonomista Miroslav Prokopijević za "Vesti" kaže da izjava ministra Krkobabića deluje neozbiljno i da se čini da on nema predstavu o ulaganjima.
- Nisu naši građani iz dijaspore bez znanja o ulaganjima. Ukoliko imaju novac ulagaće tamo gde su bolje prilike za njih, a to svakako nije ovo u šta ih poziva ministar. Oni žive u zemljama gde je mnogo bolja poslovna klima i to mogu da iskoriste - kaže Prokopijević.
Pomoć za 800.000 ljudi
Prema dostupnim podacima, 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a 11 odsto je anketarima izjavilo da ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta. Računica kazuje da neposredno ili na neki drugi način dijaspora u Srbiji pomaže oko 800.000 ljudi.
- Novac koji naši ljudi iz inostranstva šalju svojima u Srbiji decenijama podiže standard mnogih porodica, njihovu kupovnu moć, ali doznake pozitivno utiču i na domaću proizvodnju - kaže Vladimir Grečić, jedan od najboljih poznavalaca naše dijaspore. On napominje da se srpska ne može svrstati u bogatije dijaspore, ali je istina i da naši ljudi rasuti po čitavom svetu ne zaboravljaju svoje u zemlji iz koje su potekli.
Ulažu u obrazovanje
Ekonomista Danilo Šuković kaže za "Vesti" da izjava ministra Krkobabića deluje neracionalno.
- Zadrugarstvo u Srbiji je zamrlo, pa je ministrova izjava besmislena. Osim toga, posebno vređa konstatacija da naši građani godišnje šalju milijarde, a da nemaju poseban prihod od toga. Pa oni ulažu u svoju rodbinu koja se školuje, a zahvaljujući tom novcu povećava se potrošnja - objašnjava Šuković.
Prema njegovoj oceni bolje je što dijasporci ulažu, na primer, u obrazovanje svojih rođaka nego u fabrike.
- Prilikom dolaska investitora, ulagači iz dijaspore su uvek bili na začelju. Takvo plitko rezonovanje političara je dovelo do ogromnog opravdanog nepoverenja naših građana iz inostranstva u domaće vlasti - kaže Šuković.