Melemi za ranjenu dušu

- Ne mogu rečima da opišem koliko sam zahvalna dr Pavloviću, dr Vukosavljeviću, Aleksandru i Svetlani, jer su se toliko trudili da pregled prođe sa što manje stresa za mene. Rezultati su bili zapanjujući sa jedne strane, a sa druge i malo olakšanje, a to je da nemam nikakav karcinom. Ipak, ustanovljeno je da sam imala čak četiri moždana udara kojih nisam bila ni svesna, a da su najverovatnije prouzrokovana stresom. Toga nisam bila svesna, jer sam sve pripisivala glavobolji. Diskurs hernija je potvrđena, i to težak oblik, uz konstataciju da su mi nervi izuzetno sabijeni i zato mi stvaraju teške bolove. Zato sam dobila uput za neurologa, a on mi je, s obzirom na rezultate magnetne rezonance, dao uput za Klinički centar Srbije, tačnije Kliniku za neurohirurgiju. Kako ću tamo, nisam sigurna. Nemam nikoga ko bi pošao sa mnom, a sama ne mogu, takav je život moj... - priča Rada.

Pored nevolje, kako otići na pregled u Beograd, Rada je imala i još lepih novosti. U iznenadnoj poseti bio je student prava, Ljubomir iz Loznice, koji je radi poklonio polovan frižider, hranu, ali i dao prilog od 5.000 dinara.

- Oduševio me je. Divan je dečko, ne znam kako bih mogla da mu se zahvalim. Daće Bog da mu se dobro još boljim vrati i da će uspešno položiti sve ispite koji su pred njim. Živim skromno i na to sam navikla, a najgora je samoća, zato je svaka ovakva poseta, meni i melem za ranjenu dušu - iskreno će Rada.

Zahvaljujući humanim čitaocima "Vesti", njena surova svakodnevica makar je malo lakša. Ubrzo nakon što su "Vesti" objavile priču o teškoj sudbini ove rođene Šapčanke, koja se godinama borila s karcinomom unutrašnjih organa i živi od 20 evra mesečno, počela je da pristiže pomoć.

Ova nesebična ruka podrške srpske dijaspore ganula je siromašnu penzionerku, odnedavno imala je razlog za još koji osmeh na licu. Zasluga za to pripala je Melaniji Petranović iz Sidneja sa porodicom, koja je na Radinu kućnu adresu uputila prilog od 50 dolara uz kratko pismo i tople reči podrške.

- Ovom prilikom želim da uputim ogromnu zahvalnost toj divnoj ženi. Njene reči podrške ganule su me do suza. Ovakva podrška daje na znanje da nisam sama u muci koja me je snašla, a to mnogo znači za osobu poput mene koja nema nikog svog. Bolest je teška sama po sebi, a još je teža kada nemate na koga da se oslonite i makar na tren podelite svoje patnje - poručuje Rada.

U nastavku razgovora sa ovom nesrećnom ženom objasnila da će deo novca utrošiti na otplatu dugova kako bi teret koji je pritiska bio makar malo lakši. Živi u socijalnom stanu koji je dobila od grada, a iako ima penziju od svega 110 evra, dug za grejanje od 500 evra i dug za dozvoljeni minus pokojnog oca od 350 evra breme su od kojeg doživljava najveće stresove. Svakog meseca joj za dugovanja odbijaju od penzije, pa kad se sve to namiri, njoj preostane svega 20 evra mesečno. Sve dok to ne bude rešila, pored bolesti, živi i u strahu od prinudne naplate dugova.