Automobil "ujedinio" Srbe i Hrvate
Naime, istraživači sa Instituta za nuklearnu energiju "Vinča" u saradnji sa kolegama iz hrvatskog Instituta "Ruđer Bošković" i švajcarskog federalnog instituta EMPA već dve godine rade na projektu vodonične energetike pod nazivom "Novi materijali za skladištenje energije".
U okviru istraživanja, koje je bilo povod okupljanja istraživača iz Srbije, Hrvatske i Francuske na dvodnevnom seminaru u Institutu "Vinča", razvijaju se metode skladištenja vodonika kako bi on imao širu primenu kao pogonsko gorivo i izvor energije o čemu je pisao i časopis "Chemistry - European Journal".
Skladištenje vodonika
Vođa istraživanja, Nikola Biliškov iz Instituta "Ruđer Bošković" iz Zagreba, rekao je za Tanjug da se u okviru projekta vrednog oko 30 miliona dinara stvaraju novi materijali za skladištenje vodonika s ciljem da se stvore efikasniji rezervoari za automobile ili potrošače kao što su repetitori ili slične sprave.
- Konkretno, razvijamo tzv.kompleksne hibride koji predstavljaju nekoliko grupa hemijskih sastava koji sadrže velike količina vodonika i koje mogu da oslobađaju ili primaju vodonik prema našoj potrebi
Prema njegovim rečima vodonik sve više ulazi u komercijalnu upotrebu, a gotovo svi vodeći proizvođači automobila imaju bar jedan model koji se pokreće na vodonik.
- Najrazvijeniji u tome su Tojota, Nisan, Mercedes, Honda, a Tojota čak ima i komercijalni automobil. U Evropi postoje sistemi koji pomoću vodonika napajuju energijom čitava naselja, a grade se i mreže pumpi vodonika za snadbevanje vozila vodonikom - kaže Biliškov.
O saradnji sa kolegama iz Instituta "Vinča" hrvatski naučnik ima samo reči hvale.
- U nauci nije uvek nužno da saradnja bude regionalna, ali u ovom slučaju se to pokazalo kao najjednostavnije i najbrže, jer se na ovaj način najbolje razmenjuju ideje. Sarađivao sam sa mnogo grupa, ali retke su kolege koje mogu tako brzo i tačno da reaguju na moje zahteve kao što je slučaj sa grupom iz "Vinče" - rekao je Biliškov.
Razvoj "zelene energije"
Da vodonična energetika predstavlja budućnost tvrdi i Jasmina Grbović Novaković, koja predvodi tim od 17 srpskih naučnika Instituta za nuklearnu energiju "Vinča" i jedinu grupu koja se u Srbiji bavi ovom tematikom.
- To je tzv. zelena energija, a ako shvatimo da iz automobila na vodoničnu energetiku izlazi samo voda i da se ne zagađuje okolina, jasno nam je da je to buducnost - kaže naučnica i navodi još jedan zanimljiv primer upotrebe vodonične energije.
- Može se pokrenuti lift i to na vrlo jednostavan način. Uz pomoć dva različita hidrida, odnosno kompresora, koja imaju različite temperature kroz sistem cevi lift može da se podiže - tvrdi Grbović Novaković.
Od sagovornice Tanjuga saznajemo da je u primeni vodonične energetike najdalje otišla Kanada, kao i da u Grenoblu u Francuskoj postoje stanice za punjenje automobila vodonikom.
- U Grenoblu možete da iznajmite i bicikl na vodonik i obići ceo grad njime. Institut "Nil" iz Grenobla, s kojim i mi sarađujemo, ima najjaču grupu ne samo u istraživanjima, već i u vodoničnoj tehnologiji - rekla je Grbović Novaković.
Potrebna ulaganja
Upitana o mogućnostima razvoja i primene vodonične energetike u Srbiji, naučnica odgovara da je naša zemlja visoko kotirana kada su u pitanju istraživanja u ovoj oblasti, ali da tehnologija zahteva velika ulaganja.
- Ako želimo da vozimo automobile na vodonik moramo da imamo i infrastrukturu koja radi na vodonik, a mi smo od toga jako daleko - kaže Grbović Novaković.
Naučnica dodaje da je doprinos srpske grupe u ovom istraživanju, koje se sprovodi i u Laboratoriji za fiziku Instituta "Vinča", u ispitivanju kompleksnih hidrida i implantaciji vodoničnih jona u materijale kako bi se njihova struktura učinila lakšom.
- Vodonik u tom slučaju može brže da uđe ili izađe iz materijala. Na taj način se kontroliše kako sistem funkcioniše, tj. kojom brzinom se, na primer, kreće automobil - objašnjava sagovornica Tanjuga.
Centar za obnovljive izvore energije
U cilju promovisanja vodonične enegetike u Institutu "Vinča" biće formiran Centar za obnovljive izvore energije i vodoničnu energetiku u čiji će rad biti uključene Laboratorije za fiziku, za nuklearnu i plazma fiziku i za materijale. Direktor Laboratorije za fiziku, Srđan Petrović, navodi da se u ovoj laboratoriji nalazi najveće korisničko postrojenje u Srbiji koje se, osim za projekat vezan za vodoničnu energetiku, koristi u različitim istraživanjima.
- Trenutno da desetak grupa koristi za istraživanje ovu instalaciji koja omogućava da se dobijaju joni teških i visokonaelektrisanih elemenata. Osim toga, moguće je modifikovati poluprovodničke materijale, polimere i generalno sve čvrste materijale koji mogu da podnesu vakum - objašnjava Petrović.
On dodaje da će Laboratorija za fiziku uskoro postati deo mreže sličnih korisničkih postrojenja u Evropi, tako da će postati otvorena za naučne grupe iz regiona i cele Evrope.