Švajcarska: Ubedljivo "ne" oborilo reformu
Poraz predloga reforme na referendumu znači prema švajcarskim zakonima da je ona odbačena dvostrukom većinom glasova: protiv nje je bila većina glasača i većina kantona. Samo sedam od 26 kantona podržalo je penzijsku reformu među kojima su Cirih i Bern. Od romanskih kantona za reformu su glasali Jura, Fribur i Vale dok je Ženeva veoma ubedljivo - sa 60 odsto glasova - rekla "ne".
Ništa od tesne pobede
Istraživanja javnog mnjenja najavljivala su tesnu pobedu "da" za reformu penzijskog sistema, ali se predviđanja nisu ispunila. Da bi jedan predlog pobedio na referendumu u Švajcarskoj potrebna je dvostruka većina: većina glasova i većina od 26 kantona.
Reforma je predviđala da se za žene starosna granica za odlazak u penziju pomeri na 65 godina, a obračunska stopa trebalo je da bude bude smanjena sa 6,8 odsto na 6 odsto. To je značilo da bi penzioner koji je uplatom tokom svog radnog veka uštedeo na primer 100.000 franaka - mesečno dobijao penziju od 6.000 umesto 6.800 franaka po današnjoj obračunskoj stopi.
Plan reforme pogađao je pre svega žene koje danas imaju između 56 i 64 godine. Vlada (Federalni Savet) je računala da bi ova reforma počela da se primenjuje od 2020. godine i da bi omogućila uštedu od 1,2 milijarde franaka do 2030. godine.
Reformu su na predlog vlade podržali i Parlament (Nacionalni savet) i Senat (Državni savet). Uprkos tome predlog reforme je propao jer u Švajcarskoj poslednju reč u donošenju novih zakona imaju građani ili "suveren" kako glasi zvanični švajcarski naziv za "narod".
Da će rezultat referenduma biti do kraja neizvestan najavljivala je već vrlo burna prošlogodišnja rasprava u Parlamentu i Senatu. Socijalisti tvrdili da se sistem menja "preko leđa žena" i podsećali da su plate žena u Švajcarskoj u nekim branšama niže i za 37 odsto od plata muškaraca. Sa desnice se pak moglo čuti i da "žene duže žive pa u skladu sa politikom jednakosti polova treba duže i da rade i uplaćuju u penzionu kasu".
Švajcarski penzioni sistem počiva na dva stuba. Prvi stub predstavlja kasa u koju svi uplaćuju - i poslodavci i zaposleni. Svi građani koji ispunjavaju starosne uslove mogu da dobiju socijalnu penziju iz ove kase.
Drugi stub čine kase za profesionalnu penziju u koje se uz učešće poslodavaca uplaćuju kotizacije po sistemu štednje. Uplaćivanje za "drugi stub" obavezno je za sve one koji zarađuju više od 21.000 franaka godišnje. Penzija se zatim iz tih kasa isplaćuje u obliku rente. Penzijska kasa je ima deficit koji je prošle godine dosegao 559 miliona franaka. Što se tiče "drugog stuba" rente su sve niže i u padu su već tri decenije. Umesto nekadašnjih sedam odsto obračunska stopa za rentu je tri odsto. Problem je demografski. Penzioneri rođeni u vreme "bejbi buma" posle Drugog svetskog rata sve su brojniji u odnosu na aktivne građane. Osim toga "bejbi bumeri" su sve dugovečniji.