"Srbiji treba veliko čišćenje"

U Toronto je otišao 1984. kada je kao najbolji službenik Jata na beogradskom aerodromu dobio šansu da ode u inostranstvo. U Kanadi je bio predstavnik jedinog jugoslovenskog avioprevoznika, ali se 1991. vratio u Beograd. Kada je njegova supruga s beogradske klinike dobila ratni raspored da radi u Kninu, cela porodica je rešila da se nastani u Torontu.

Zdravković je ubrzo otvorio putničku agenciju Slavia Travel Incorporation, koju je vodio do 2012. Već četiri godine je u penziji, ali je i dalje aktivan. I kao potpredsednik najstarije dobrotvorne organizacije u Kanadi i kao sekretar fudbalskog kluba Srpski beli orlovi, koji su 2015. godine osvojili prvo mesto u Ontariju. Borac je za srpski jezik i ćirilicu, pa je tako prostorije svoje kuće u centru Beograda dao na korišćenje udruženju Ćirilica.

- Sa svojom decom i porodicom uvek govorim srpski. Moja deca jesu rođena u Beogradu, ali su bili mali kada smo otišli. I danas u kući, kada krenu nešto da pričaju na engleskom, ja kažem da ne razumem. Normalno, kada su bili u školi, na poslu, pričaju engleski. E zato ih treba forsirati u kući da pričaju srpski jezik da ga deca ne bi zaboravila - ističe on.

Nažalost, dodaje, mnogi naši ljudi u kućama ne govore srpski jezik.

- Pre par godina sam bio u čudu kada sam svratio u jednu našu prodavnicu, koja ima hranu iz Srbije. Ulazi čovek sa dvojicom sinova da kupi nešto. On im priča na engleskom, a oni pokušavaju da mu kažu nešto na srpskom. Umesto da im odgovori na našem jeziku, on opet na engleskom. Nažalost, Italijani i Grci su mnogo više od nas Srba u Kanadi orijentisani ka svojim zemljama. Oni idu okolo, pričaju, diče se onim što imaju, a mi i ne koristimo ono što nam je dato.
Zdravković u otadžbinu dolazi svake godine, a redovno posećuje redakciju "Vesti" u Beogradu.

Kao i mnogi iz dijaspore, prevaren je prilikom kupovine stana, imao je probleme s povratkom nacionalizovane imovine, muku muči s porezom i šalterskim službenicama. Mnogo je razloga zbog kojih je pravi sagovornik za pitanje kako se situacija u Srbiji promenila u odnosu na vreme kada je otišao.

- U Kanadi je vladavina prava, a ovde nema prava. Ljudi koji rade u javnim ustanovama se ponašaju prepotentno, bezobrazno, kao da nisu tu da pomognu nama građanima. Kada im se obratim, došao sam da rešim problem, po savet, a vi ne možete nikakvu informaciju da dobijete nego ste prinuđeni da tražite neka poznanstva, veze, ako neko nekog ima, pa da vam objasni šta i ako da radite... Nema reda ni u čemu, niko ništa ne poštuje - kaže naš sagovornik.

Beogradu zamera i na čistoći i dodaje, da se "u novinama, na televiziji i na radiju ne govori o elementarnim stvarima".

- Napolju je prljavo, đubre se baca svuda, a niko ne govori o načinu vođenja higijene i kućne i napolju. Kako je, najbolje osetite kada uđete u gradski autobus. Ustanove od nacionalnog značaja tužno izgledaju, grad je prljav. Po meni, lošije je nego što je bilo, veći je nered u odnosu na držvu koju sam napustio i to je ono što ne valja. Nekada je postojala samo policija i sve je bilo rešeno, a danas postoji i komunalna i neobična policija i ništa nije rešeno.