Sarajevo otima srpske kasarne
Komentarišući nedavnu presudu Ustavnog suda BiH po kojoj je odbijena žalba Pravobranilaštva Republike Srpske na raniju presudu suda BiH da se vojna imovina u Han Pijesku uknjiži na BiH, Kovačević ocenjuje da je na ovaj način otvoren put da se to isto dogodi i sa više od 60 drugih lokacija i to širom Bosne.
Talinski uslovi
Prema jednom tumačenju, odlukom Ustavnog suda je zapravo ispunjen i poslednji talinski uslov iz 2009. godine.
Tada je, odobrena aktivacija Akcionog plana za pristupanje BiH NATO-u.
- Reč je o imovini nekadašnje SFRJ na koju je stavljena zabrana raspolaganja. Konkretno, u slučaju vojnog objekta Veliki Žep, reč je o vojnoj imovini koja je odlukom Predsedništva BiH proglašena za perspektivnu i tu ništa nije sporno. Vojska, Oružane snage BiH bez ikakvog problema koriste te objekte, ali se postavlja pitanje čije je to vlasništvo. U pitanju je zemlja koja je za vreme SFRJ bila u ingerenciji tadašnjeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu SFRJ, a formiranjem BiH, donet je Zakon o odbrani u kome jasno stoji da će se rešenje o vlasništvu doneti na osnovu Sporazuma koji je trebalo da se sprovede do 31. decembra 2015. To tada nije urađeno, pa sada, nakon odluke Ustavnog suda BiH proizlazi da odluka suda može da zameni zakonom predviđen oblik određivanja vlasništva, odnosno sporazum sve strane, a to ne bi smelo da se događa - ističe Kovačević.
Konačna odluka
Odluka Apelacionog veća BiH je konačna i izvršna, što znači da je, po principu običajnog prava, moguće svu vojnu - državnu imovinu knjižiti na državu Bosnu i Hercegovinu, odnosno za potrebe Oružanih snaga BiH, objavili su mediji.
Pravobranilaštvo RS je u septembru 2016. godine uložilo apelaciju Ustavnom sudu BiH i zatražilo odlaganje izvršenja Odluke Apelacionog veća Suda BiH kojom je naloženo da vojna imovina u Han Pijesku (objekat Veliki Žep) bude uknjižena na BiH.
Reč je uglavnom o vojnim objektima, a među onima koji su i dalje u sporu oko vlasništva nalaze se i oni na Kozari i Manjači, odnosno ukupno 23 lokacije na teritoriji Republike Srpske.
- Ovakvom odlukom suda, Republika Srpska je sada dovedena u apsurdnu situaciju da mora da pregovara o vlasništvu nečega što više nije njeno i samim tim je njena pregovaračka pozicija značajno umanjena. Kao pravnik ne znam na koji način će Vlada RS odgovoriti na ovakav korak Ustavnog suda BiH, ali nemam dileme da ovakva situacija ne može da opstane, već da će se pitanje te vojne, perspektivne imovine morati rešiti, i to dogovorom - naglašava Kovačević.