Zaboravljeni običaji: Škrtice u paklu

Dete se i dan-danas krštava najviše o crkvenim praznicima, posle službe Božje, a iako je kod pravoslavaca dozvoljeno i kućno krštenje za decu za koju se predviđa da će brzo umreti, ponegde su se i tako bolesna ipak nosila u crkvu. Čin krštenja uvek prati gozba, a pri kraju ručka običaj je da kuma, majka deteta, daje kumu darove, a on njoj uzdarje. Kumovski darovi i uzdarja su svetinja, pa je veliki greh kad kum kumi ne da uzdarje, ili ona njemu dar. Odatle su nastale i poslovice: "Kuma kumu dar dala, brigu zadala", i "Kuma kuma ako nije darovala, nije mu ni brige zadala (čime će on nju darovati)".

U narodu su se veoma raširile pesme o tome kako Sveti Petar provodi nekog drugog svetog čoveka ili ženu, obično Ognjenu Mariju kroz pakao, i pokazuje joj kako prolaze duše, a prema veličini njihovog stradanja se meri i koliko su one zgrešile za života.

Među najpopularnijima je bila pesma o tri hrišćanske duše, pa jednoj gore ruke do ramena, jer je to bio čovek koji je tukao roditelje, drugoj, kojoj gori lice do očiju jer je na prevaru zavodio devojke, dok je najgore je prošla treća duša, jer joj je gorela tanana košulja. "Kome gori tanana košulja, ono kuma kuma darovala, a kum kume nije darovao, ni od ruke zelene jabuke."

Ipak, najbolji primer koliki je greh ne uzvratiti dar u kumstvu, pokazuje poznata pesma o sprskom despotu, Smederevcu Đuru koji se žali svom sinu, "dijetetu Grguru" da je u njegovoj zemlji prestala da rađa pšenica i vinova loza, a on ne zna šta je narod bogu zgrešio. Na to ga sin podseća da nije davno bilo kada je ovaj prihvatio poziv Sibinjanin Janka da mu bude kum na svadbi, i da je tamo od neveste, kume dobio od zlata košulju, a sam ništa nije poklonio. Da greh bude veći, isto je učinio i kada je kasnije trebalo da kumuje Jankovim novorođenim blizancima. Kuma njemu svilenu košulju, a on kumi "ni od ruke zelene jabuke".