Izvori zdravlja i dugovečnosto (1): Poplava otkrila lečilište
Na mestu današnje banje nekada se nalazilo selo koje je nosilo ime Mataruga. Ibar je proticao kroz ovo selo, a kada se izlio 1897. godine, iza njega je ostala, ni manje ni više, banja.
Ovom velikom poplavom sve livade, njive, pašnjaci i oranice našle su se pod vodom, a kada se voda posle nekog vremena povukla, ostao je mulj neobičnog mirisa.
Malo po malo, seljaci iz Mataruge su počeli da primećuju da su im domaće životinje, naročito stoka, bile nekako veselije, zdravije, snažnije.
Ovo je bilo dovoljno da se dovedu stručnjaci i urade istraživanja, te da se utvrdi da je ovo područje izuzetno bogato izvorima lekovite, sumporovite vode.
Štaviše, reč je o izvorima koji, danas se zna, imaju najveću koncentraciju sumpora u celoj južnoj Evropi.
To su bili prapočeci razvoja jedne od najpopularnijih banja u našoj zemlji. Udubljenje nastalo pri poplavi naredne godine je prošireno i ograđeno prućem.
U ovakvom, na brzu ruku pravljenom bazenu kupali su se prvi gosti.
Potom je osnovano društvo za razvoj Banje, da bi u julu 1899. sve bilo spremno za prijem prvih pravih turista, nakon što su sagrađena po dva kupatila za muškarce i žene i hotel.
Napravljena je i skela za prevoz ljudi preko Ibra. Godine 1907. akcionarsko društvo Mataruška Banja dobilo je koncesiju za eksploatisanje mineralne vode.
Spas od reume
Naročita svojstva mataruške vode prvi je uočio Milomir Vesnić, činovnik u kraljevačkoj opštini. Za tu vodu zainteresovao je gradskog lekara Dimitrija Antića. Uzorak vode dr Antić je poslao u Beograd, čuvenom hemičaru dr Marku Leku, koji je prvi analizirao ovu vodu. Rezultati analize pokazali su da su ključni sastojci mataruške vode sumpor-vodonik i natrijum-bikarbonat i da je ona blagotvorna u lečenju reumatskih oboljenja.