Za humanost nema granica
Tim povodom, direktor ove zdravstvene ustanove, osnovane davne 1784, prof. dr Dragoš Stojanović uručio je posebne zahvalnice Drašku Filipoviću i njegovoj supruzi Nilsi iz Toronta, koji su donirali 1.500 dolara i Mihajlu - Majku Milićeviću, vlasniku turističke agencije 747, koji je zahvalnicu primio u ime članova Srpsko - kanadskog dobročinstva "Jovan Dučić", koji su takođe izdvojili još 1.500 dolara za potrebe KBC Zemun.
- Velika zahvalnost za sve donatore. Novac ćemo upotrebiti u najbolje svrhe, tačnije za kupovinu neurohirurških instrumenata, koji su nam u ovom trenutku najpotrebniji. Ovo nam mnogo znači. Istina, pored neurohirurških instrumenata, koji su nam deficitarni, itekako bi nam značila i pomoć u vidu kreveta za intenzivne nege sa dušecima, respiratora-ventilatora za intenzivnu negu, video-gastroskop, video-kolonoskop, laparaskopski video-stub i EEG za neurologiju, kako bi našim pacijentima pružili još bolji vid lečenja. To nam je u ovom času zaista najneophodnije, a sami ne možemo da obezbedimo - rekao je prof. dr Dragoš Stojanović.
Nakon susreta i podele zahvalnica u Zemunskoj bolnici, razgovor sa dobročiniteljima iz Kanade, nastavljen je u prostorijama Dopisništva "Vesti". U prijatnom i srdačnom druženju sa bračnim parom Filipović i gospodinom Milićevićem iz Toronta, koji često do srpske prestonice prosleđuje donacije za štićenike Humanitarnog mosta bez provizije, saznali smo da neretko učestvuju u mnogim humanitarnim akcijama Fondacije nj. k. v. princeze Katarine.
- Drage volje i često učestvujemo u akcijama za pomoć ljudi u nevolji, baš kao što smo i sada donirali deo sredstava za KBC Zemun, svesni da je situacija teška i da je podrška neophodna. Naravno, tu nećemo stati i nastojaćemo da i dalje pomažemo koliko možemo - istakli su Draško i Nilsa Filipović iz Toronta.
Bolesna deca na prvom mestu
I više nego zanimljiv životni put vremešnog Draška Filipovića (90) iz Toronta, koji je svoju rodnu grudu i Šumadiju napustio pre više od četiri decenije u potrazi za boljim životom i šezdesetih godina prošlog veka stigao u Kanadu, naćiće se u njegovoj autobiografiji na četiri jezika početkom jeseni. Sav prihod od prodaje knjige odlučio je da donira za bolesnu decu i time nastavi svoju humanu misiju.