Život mi produžavate, a to nema cenu

Navedenu pomoć u beogradsko Dopisništvo, ovaj humanitarac doneo je lično u beogradsko Dopisništvo "Vesti", tokom posete srpskoj prestonici. Tom prilikom je podelio sa nama na čije je sve adrese uputio još lekova, koje je obezbedio zajedno sa svojim plemenitim prijateljima.

- Uz pomoć jedne pariske farmacije obezbedio sam opet nešto sanitetskog materijala i odneo na Institut za majku i dete odeljenju hematoonkologije. Neophodne lekove dobili su i hronični bolesnici Radovan Đuričić i Danica Dabović u mom rodnom Lovćencu, ali i Aleksandra Manić. Naravno, sve to obezbedio sam uz pomoć Vojkana Simića, Živke Mančić i Rose Lončar, kojima se ovom prilikom zahvaljujem od srca - rekao je Ilija Miki Vujović.

Čim smo ovog čoveka velikog srca ispratili i poželeli srećan put, obavestili smo i Milićeviće o prispeću lekova, od kojih samo jedna kutija u privatnim apotekama u Srbiji košta oko 250 evra. Milićevići nikada do sada nisu propustili priliku da se od srca zahvale plemenitim zemljacima iz dijaspore, koji već godinama nesebično obezbeđuju ovaj preparat, čime produžavaju život mladom čoveku.

- Svaka reč zahvalnosti je premala za sve što nam čine i ovi dragi dijasporci, a posebno Slobodanka, koja se zauzela za mene šaljući mi lek bez koga ne mogu ni dan. Na ovaj način obezbedila mi je, u bukvalnom smislu, još tri i po meseca života, jer me jedino on održava u životu - rekao je u telefonskom razgovoru našim novinarima Aleksandar Milićević, koji se sa teškom bolešću bori više od dve i po decenije.

Za to vreme često je morao da bude hospitalizovan zbog slabosti mišića za disanje. Muku muči i sa dijabetesom, osteoporozom i kataraktom, zbog koje ne vidi na levo oko.

- Nažalost, za moju boljku ne postoji pravi lek, niti tretman ili operacija, koji bi otklonili sve moje muke. U poslednje vreme mi i visok šećer ne da mira, pa mi iglice za merenje šećera često ponestanu - kazao je Aleksandar.