Da li će Albanci "preuzeti Makedoniju"?

Desetogodišnja vladavina Nikole Gruevskog je kao rezultat donela nezadovoljstvo građana koji su se na dugoočekivanim parlamentarnim izborima izjasnili za mogućnost promene vlasti, podstaknuti kampanjom koju je vodio Zoran Zaev.

VMRO-DPMNE je osvojio 51 mesto u Sobranju, opozicioni SDSM 49, a pored njih u poslaničke klupe su ušle čak četiri albanske liste, od kojih su se dve prvi put pojavile na parlamentarnim izborima.

Dotadašnji partneri Gruevskog su mu ovog puta okrenuli leđa, pa iako je matematika naizgled bila prosta, većina se stvorila na drugoj strani, nakon dogovora drugoplasiranog Zaeva sa predstavnicima albanskih stranaka.

I tada je bilo jasno da će tenzije porasti, ali su demokratski principi i u tom slučaju jasni - ko ima većinu, trebalo bi da dobije mandat. Međutim, ne prvi put u ovoj deceniji na tlu Evrope je demokratija naišla na prepreku zvanu "nacionalni interesi".

Tačka sporenja i račvanje na njegovom putu jeste status Albanaca u Makedoniji, odnosno percepcija da će nekada manjinski narod "preuzeti Makedoniju". Takva percepcija je dobila i svoje medijsko otelotvorenje u navodnoj "Tiranskoj platformi".

Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije.

Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije "makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom".

Ofanziva albanskih poslanika i prihvatanje njihovih zahteva od strane Zaeva je na ulice makedonskih gradova izvela hiljade građana, kroz pokret "Za zajedničku Makedoniju", koji podržava VMRO-DPMNE.

Višemesečni protesti su kulminirali posle odluke da većina kojoj nije poveren mandat izglasa Talata Džeferija za predsednika Sobranja. Veliki broj građana, ali i maskiranih osoba je ušlo u Sobranje i napalo poslanike "većine", uključujući i Zaeva koji je završio sa krvavom glavom.

Ovaj potez je usledio uoči dolaska u Skoplje američkog izaslanika Brajana Hojta Lija, koji je već boravio u makedonskoj prestonici i za koga se veruje da je "ključni čovek u pokušaju rešavanja duboke institucionalne krize".

Međunarodna zajednica priznaje Džeferijev izbor, kao i formiranje vlasti u kojoj će Zaev imati premijersku funkciju, dok Ivanov i dalje zahteva razgovore i pregovore. Oni su u ovom trenutku gotovo nemogući jer je "međunarodni faktor" doneo odluku, a Ivanovu ostaje sve manje "oružja u rukama" za odbranu "nacionalnog interesa".