Ono naše što nekad bejaše: Od pronalazača do ministra

Uporedo sa radom na Katedri za mehaniku, Klerić je nastavio da se bavi inženjerskim poslovima, ali i veštačenjem u raznim nesrećama. Tako je jednom prilikom u srpsku vladu stigao sledeći dopis: "Ministar vojni moli ministra prosvete da odobri učešće prof. Kleriću u komisiji određenoj da ispita uzroke eksplozije lokomobile u Vojnom mlinu u Jagodini i da odredi Kleriću da pregleda delove mašine na parobrodu Deligrad."

Aktom od 1885. ovaj vrsni inženjer i pronalazač je postavljen i za upravnika parnih presa u Beogradu, kao jedan od malo stručnjaka za mašinstvo. U to vreme, na predlog ministra za građevinu, poslat kao srpski komesar u Peštu, da prisustvuje ispitivanju kamena iz Topčidera za gradnju železničkog mosta na Savi. U Peštu je ponovo otišao i kao izaslanik srpske vlade za pregledanje "projekta i uslova za licitaciju i gradnju Savskog mosta".

Ministar prosvete i crkvenih poslova Stojan Novaković je 1882. uzeo Klerića za člana u Prosvetnom savetu, a četiri godine kasnije, on je postao dekan Tehničkog fakulteta. Ovaj položaj je Klerić iskoristio da bi unapredio celokupnu nastavu, a naročito mehanike.

Uveo je i katedru Nacrtne geometrije sa projektivnom geometrijom i grafostatikom. Od 1894. Klerić je bio ministar prosvete i crkvenih dela, a potom ministar privrede. Ušao je i u komisiju koja je radila na unapređenju Velike škole u univerzitet. Umro je kao državni savetnik u penziji 21. januara 1910. u Beogradu, gde je i sahranjen. Na Akademiji nauka je tog dana istaknuta crna zastava, a od prvog srpskog inženjera rudarstva govorom se oprostio akademik Bogdan Gavrilović.