Šokantne tvrdnje Trampovog čoveka: Kako je Putin preko svog tajkuna otcepio Crnu Goru od Srbije

Radio prvo za tajkuna, posle za Trampa

Ruski tajkun Oleg Deripaska, bivši vlasnik crnogorske fabrike aluminijuma KAP i jedan od najvećih investitora u toj zemlji, odbio je da odgovori na BIRN-ovo pitanje o tvrdnjama američkog konsultanta, Pola Manaforta, da ga je unajmio biznismen da podrži nezavisnost Crne Gore na referendumu 2006. godine.

BIRN je kontaktirao Deripaskinovu EnPlus grupu u Moskvi, njegovo rusko predstavništvo, i PR agenciju FTI Consulting sa bazom u Briselu, koju je milijarder unajmio da vodi njegov posao u Crnoj Gori, i one su potvrdile navode Manaforta da je bio angažovan od strane ruskog tajkuna u vezi odvajanja Crne Gore od Srbije 2006. godine.

Pol Manafort je posle rada za Deripasku, između ostalog bio angažovan kao šef kampanje tadašnjeg kandidata, a sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.

- Oduvek sam javno priznavao da sam radio za gospodina Deripasku i njegovu kompaniju Rusal (aluminijumska grupa) u napredovanju njihovih interesa - rekao je Manafort, posle izveštaja Asošiejted presa 22. marta, koji kaže da je potpisao ugovor da radi za Deripasku 2006. godine za 10 miliona dolara godišnje.

- Na primer, jedan od tih projekata je uključivao podržavanje referenduma u Crnoj Gori koji dozvoljava da se država opredeli za članstvo u EU, čemu se Rusija protivila. Ja nisam radio za rusku vlast - insistirao je Manafort.

Manafort je u martu potvrdio da je radio za Deripasku, ruskog milijardera bliskog Putinu, ali je odbio tvrdnje iz izveštaja   Asošiejted presa da je radio u cilju ojačavanja političkog uticaja ruskog predsednika Putina u SAD i u drugim zemljama, kao što je Crna Gora.

Ali, prema pisanju medija u SAD, diplomatske veze iz 2006. opisuju Deripasku kao čoveka bliskog državnom vrhu Rusije - koji je "među 2-3 oligarha kojima se Putin redovno obraća".

Mnogo se pričalo i o Deripaskinoj i podršci Kremlja nezavisnosti Crne Gore, iako su odnosi između Moskve i Podgorice zahladneli u poslednjim godinama kako je Crna Gora počela da jače ide ka članstvu u NATO-u.

Moskva "pozajmila" pare Milu

Opozicija, koja se najviše zalagala za ostajanje sa Srbijom u zajedničkoj državi, tvrdila je da se crnogorska nezavisnost nikada ne bi desila da nije bilo Rusa, koji su u to vreme bili glavni strani investitori i činili su najveći broj stranih turista u zemlji.

Opozicija je tvrdila da je ruski uticaj u Crnoj Gori ojačao zbog Đukanovića i da je 2006. uoči referenduma o nezavisnosti, premijer dobio "stotine miliona dolara iz Moskve" kako bi se odvojili od Srbije.

Spekulacije o navodnoj finansijskoj pomoći iz Moskve za referendum u Crnoj Gori su bile podstaknute izjavom ministra odbrane Sergeja Šojgua, koji je rekao da je Rusija "pozajmila 300 miliona dolara Crnoj Gori" da oživi aluminijumski posao jer je bilo već sasvim sigurno da će KAP fabrika bankrotirati.