Sindrom uspavane lepotice: Kradljivac života
Osoba koja ima ovu dijagnozu ima problema u svakodnevnom funkcionisanju. Ponašanje joj se menja. Na početku se bolest prikrada polako, pa ljudi često nisu ni svesni šta ih je snašlo.
Pospanost se povećava. Usporene reakcije, slabije pamćenje i razmišljanje ide zajedno s ovim stanjem. Jednom kad obori bolesnika u krevet, može se dogoditi da ustaje samo da ode u kupatilo ili jede.
Tablete kao spas
Lečenje se najčešće sprovodi tabletama koje su u osnovi stimulansi i ne dozvoljavaju telu da se "ugasi". Za lečenje pospanosti se koriste amfetamini, modofinili. Ono što uliva nadu je da bolest posle dužeg perioda lečenja za par godina može da izbledi.
Napadi mogu da traju danima, mesecima, a ponekad čak i godinama. Kada osoba napokon ustane iz postelje, postaje dezorijentisana i mrzovoljna. Porodice koje imaju tu nesreću da neko njima blizak ima dijagnostikovan ovaj sindrom tvrde da njihovi najmiliji potpuno menjaju ličnost.
Kao da nemaju emocija, postaju apatični. Ima i slučajeva zabeleženih u seoskim sredinama gde okolina smatra da je ovaj bolesnik obuzet demonskom silom ili da su ga oteli vanzemaljci i ušetali kao uljezi u njegovo telo. Atrofija mišića je neizbežni pratilac ovog oboljenja. Većina bolesnika je prikovana za krevet čak i kad je budna. Klajn-Levinov sindrom je lopov, on pljačka ljudima delove života koji se nikad ne mogu vratiti, a krevet postaje mesto koje im uteruje strah u kosti.
Noćna mora
Praksa je pokazala da je u proseku potrebno oko četiri godine da se postavi prava dijagnoza i započne terapija. Ovaj dug period je noćna mora za porodicu obolelog jer mora da posmatra najmilije kako venu pred njenim očima i propušta trenutke koje im niko ne može nadoknaditi.