Politika Vašingtona na Kosovu nikada nije imala smisla, mora da prestane pristrasnost

"Politika Vašingtona na Balkanu nikada nije imala mnogo smisla. SAD su tamo želele da održe neke zemlje, dok su druge demontirale. Američki zvaničnici osuđivali su etničko čišćenje u nekim slućajevima, u drugim su čišćenje zanemarivali", piše Forbs.
 
Sa Kosova i iz Srbije sada se čuju pretnje ratom, pa izgleda da je došlo vreme da SAD i Evropa zauzmu ravnomeran pristup.  Pristrasnost postoji i danas. 
 
"Ima i gorih mesta za život, Srbija takođe ima svoje probleme, ali Kosovo nema pravo da Srbe drži u političkom ropstvu", tvrdi između ostalog američki ekspert za spoljnu politiku. 

Bendou u opširnoj analizi navodi da su zločini nad nealbanskim stanovništvom retko krivično gonjeni. Sudovi na Kosovu pate od političkog uticaja i podmićivanja, a korupcija olakšava organizovani kriminal i trgovinu ljudima.

Dok imaju podršku Zapada, Albanci mogu sve da odbijaju

Stejt department je u izveštaju na 36 strana konstatovao, kao i organizacija "Hjuman rajts Voč", da su ograničene verske slobode, da se zastrašuju mediji i napadaju raseljena lica koja se vraćaju u svoje domove. U izveštaju Evropske komisije od prošle godine može se videti mnogo istih problema: spori i neefikasni sudovi, nedovoljna odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija, obimna korupcija.

"Evropa i SAD su dizajnirali pregovore između Srbije i Kosova kada su priznali novu nezavisnu državu. Dok traje podrška Zapada, etnički Albanci nemaju razloga da prihvate bilo šta manje od toga. Srpski predlozi koji se odnose na federalizam i samostalnost se odbacuju kao dokaz tvrdoglavosti. Do decembra 2016. je 114 zemalja prihvatilo novu državu. Međutim, Rusija je blokirala Prištini ulazak u UN", konstatuje Bendou.

"Etnički Srbi u Severnoj Mitrovici, koji čine većinu na teritoriji severno od Ibra, odbijaju da sarađuju sa vladom Kosova. Vladom tamo dominiraju političari optuženi za korupciju, ratne zločine, trgovinu ljudima i još mnogo toga. Iako etnički Srbi žele da ostanu sa Srbijom, SAD i Evropljani odbijaju da razmotre revidiranje kosovskih granica kako ne bi izazvali regionalnu nestabilnost. I to sve nakon što su pomogli da se razbije Jugoslavija, pokrene nekoliko sukoba i stvore odvojene države!" stoji u tekstu.

Beograd je dugo podržavao kosovske Srbe, ali EU koristi mogućnost članstva u njenom klubu da nametne sporazum u Briselu 2013. godine. Ipak, dve vlade su ostale daleko od bilateralnih odnosa, uprkos pritisku EU na Srbiju da prihvati secesiju Kosova. 

Pretnje upalile alarm u Briselu

"Poslednje uzajamne pretnje upalile su alarm u Briselu, tako da danas EU drži još jedan krug dijaloga za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Ali, Brisel i Vašington treba da prestanu da pokušavaju da nameću rešenja. Posebno ne etničkim Srbima severno od Ibra. Ljudi bi trebalo da budu u stanju da odluče o svojoj političkoj budućnosti, što je verovatno i razlog zašto su saveznici priznali Kosovo. Ako albanska većina južno od Ibra ima pravo da izabere nezavisnost, onda srpska većina severno od reke Ibar treba da bude slobodna da izabere da ne napušta Srbiju", piše u tekstu.

Ovaj princip stvara uslove za potencijalni dogovor kojim bi se zadovoljila pravda i osigurala  stabilnost, smatra Bendou. Srbija bi priznala nezavisnost Kosova. Kosovo bi prihvatilo odlazak severa kojim dominiraju etnički Srbi. "Nijedna strana neće biti zadovoljna ishodom. Ali, obe vlade treba da znaju da je takav ishod bolji od nerešenog stanja danas".

"Niko zaista očekuje još jedan balkanski rat, zaključuje američki ekspert". Međutim, nastavljanje nepravdi nanesenih etničkim Srbima na severu Kosova stvaraju nepotrebnu nestabilnost i opasnost od sukoba. Dakle, još jedna runda pregovora je neophodna, ali ona u kojoj SAD i Evropljani ne vide ishod samo u korist Prištine. Jedino sigurno rešenje će biti ono koje koristi obema stranama, konstatuje Dag Bendou.