Hvale vredna podrška i pomoć hrabroj Mihriji
Posećuje ih mnogo dobrih ljudi, koji žele da je i lično upoznaju, uruče dodatnu pomoć i reč podrške. Istini za volju, nekada bude i po koja kritika. Ipak, mnogi od njih žele i da se lično uvere da li je Mihrija već 15 godina u skladnom braku sa 53 godine starijim suprugom Abdulahom (86), koji je lakše šlogiran i već godinu dana vezan za postelju.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Prolaze ljudi Jadranskom magistralom, pa na graničnom prelazu pitaju za mene. Kuća mi je visoko u brdima, pet kilometara iznad granice. Neki dođu, a neki me pozovu da "siđem" i da mi uruče 50 ili 100 evra. Kad čuju za moju sudbinu i upornu borbu da Abdulahu produžim život, a sinove izvedem na put, obećavaju da će mi stalno slati pomoć - priča Mihrija dok joj na pola puta od graničnog prelaza Dračenovac (između Tutina i Rožaja) humanitarac i naš saradnik Hido Muratović uručuje 200 evra i 100 američkih dolara.
Polemike na internetu
Naše tekstove o porodici Murić i Mihrijinoj "borbi" prenose brojni pisani i štampani mediji u jugozapadnoj Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. Na portalima se više puta razvijala živa diskusija o Mihriji i njenoj udaji za 53 godine starijeg čoveka, samo retki je osuđuju, a bar 90 odsto posetilaca je podržava i želi joj da Abdulaha pazi kako ga je i do sada pazila i da svoje sinove iškoluje i od njih napravi dobre ljude.
Po 100 evra poslali su joj naši čitaoci Edin Husović iz Holandije i Ismet Omerović iz Nemačke, 100 američkih dolara dobila je od Rusmira i Semira Bašića iz Amerike. Još 200 evra ostavili su joj, kaže, izvesni Sado, koji radi u Luksemburgu i dvojica Rožajaca koji su bili na odmoru u rodnom kraju, a žive i rade u Belgiji.
- Rekli su mi da ne žele da se pominju u novinama, ali da me podržavaju, čak su mi i ostavili broj telefona, da se javim kad budem u nevolji - ističe Mihrija i naglašava da ima i mali "štek" za dane kad donacije presahnu i dodaje:
- Hvala bogu i dobrim ljudima, sada smo potpuno zbrinuti, jedno me brine Abdulahovo zdravlje. Bilo je baš kritično u jednom trenutku, kad u kući više nismo imali ni kilogram brašna. Hido je odmah pozvao dobrotvore, "Vesti" takođe, i pomoć je brzo stigla - priča Mihrija.
Moli nas da svima koji im pomažu prenesemo neizmernu zahvalnost, mnogo sreće i radosti u Novoj 2017. Ističe da su joj i mnogi uputili reči podrške, što joj, takođe, mnogo znači i daje snagu da nastavi borbu za svoju porodicu, supruga i sinove Ernesa (14) i Enesa (12), kojima su dobri ljudi čak i unapred platili prevoz do škole u Baću kako bi nastavili sa školovanjem.
- Većina ljudi me podržava, neki kažu zbog dece, a neki zato što sam uporna, što nisam ostavila Abdulaha i otišla da negde tražim bolji život. Neki me i kritikuju i kažu da nije trebalo da se vezujem za toliko starijeg čoveka. A ja im potvrđujem da se nisam udala ni iz kakvog interesa i da je sudbina tako htela. Vremenom, Abdulah me je osvojio svojom dobrotom. Osećam prema njemu veliko poštovanje, imamo i decu. Zbog njega i naših sinova spremna sam da radim i najteže poslove i zakucam na svaka vrata - poručuje uporna i hrabra Mihrija.
Nosila supruga na leđima
Do Stupa se teško stiže i po lepom vremenu. Selo je odavno pod snegom i do Murića se može, delom terenskim kolima, a ostatak od oko kilometar i po, samo pešice. Upravo tom teško prohodnom deonicom, nosila je Mihrija nedavno Abdulaha na leđima da bi ga odvela na komisiju u Rožaje, isto je bilo i pri povratku. Mihrija se nada da će njen ostareli i teško bolesni suprug dobiti "državnu negu" od oko 100 evra mesečno što ovoj siromašnoj porodici mnogo značilo.