Katolicizam i stezanje kaiša
Polovinu su činili penzioneri iz bogatijeg sloja, nostalgični za nekadašnjom, tradicionalnom Francuskom. Brojevi govore da nema mesta za euforiju jer će Fijon na predsedničkim izborima morati da se suoči sa 45 miliona birača, što je deset puta više nego prošle nedelje.
Ko je Fijon? Kada je Nikola Sarkozi bio predsednik, on je bio njegov premijer koji je ćutke trpeo brojne ispade, pa i ponižavanja kapricioznog predsednika, zbog čega i dobio uvredljivi nadimak "Gospodin Niko".
Glavni rival Nacionalni front
Za sada glavni rival Fijonu je krajnje desni Nacionalni front na čelu sa Marin le Pen, koji je već počeo da kopira delove iz socijalnog programa krajnje levice ne bi li preuzeo glasače iz siromašnijih slojeva, osetljive na temu nacionalnog suvereniteta i patriotizma.
Izbacio Sarkozija i Žipea
Pre dve nedelje, u drugom krugu izbora u stranci, ubedljivo je eliminisao i Sarkozija, kao i bivšeg premijera Alena Žipea. Fijon je, najsažetije rečeno, kombinacija pomenute dvojice gubitnika. Za razliku od Sarkozija, Fijon je uzoran otac petoro dece, na liniji katoličkog tradicionalizma, diskretan, trezven, bez smisla za humor, nije sklon skandalima, pa ni nevaspitanom rečniku i protivi se jednopolnim brakovima. Za razliku od Žipea, Fijon - rođen 1954. godine - u najboljim je godinama da bude predsednik.
Otpušta pola miliona službenika
Po zagovaranju neoliberalnog kapitalizma blizak je i Sarkoziju i Žipeu, s tim što ide mnogo dalje i predlaže radikalni neoliberalni program: otpuštanja čak pola miliona zaposlenih u javnim službama (zdravstvo, policija, vojska, prosveta), smanjenje i ukidanje socijalnih mera, drakonsku "seču" u državnom budžetu od 100 milijardi evra, poreske promene u korist najbogatijih, kao što je ukidanje poreza na posed. Zbog toga je dobio novi nadimak: "francuska Margaret Tačer".
Rusi su dobri kupci
Na planu spoljne politike Fijon je pragmatičan: zalaže se za dobre, pre svega trgovinske, odnose sa Moskvom jer Francuska ima velike gubitke zbog sankcija EU Rusiji, kao i za prestanak rata u Siriji, po cenu da Asad ostane na čelu te države.
Fijon nigde ne pominje da će naterati krupnu industriju da plaća poreze i tako uneti u državnu kasu na desetine milijardi evra, niti da će uvesti taksu na finansijske transakcije. Iako smatra da će svojim konzervativnim programom moći da spase prezaduženu otadžbinu, njena politička kultura i revolucionarna tradicija govore da je mnogo verovatnije da će, u slučaju da bude izabran, on izvesti Francusku na ulicu.