Znamenje palim Krajišnicima

N. Đoković

U srcu zauvek Ličanke: Milena Čanković sa majkom Sokom u "Vestima"

Sav prihod od ove knjige pisane na izvornom jeziku ličkog kraja će biti uložen u podizanje spomen-obeležja na Banstolu na Fruškoj gori, gde uskoro počinje i gradnja prve i za sada jedine crkve Blage Marije, posvećene žrtvama zločinačke akcije "Oluja".

- U čast svih pobrojanih, među kojima su i moji najdraži, novac od ove knjige ulažem u izgradnju znamenja koje će podsećati prolaznike i putnike namernike na veličinu i dušu jednog posebnog naroda, vekovima šibanog teškim uslovima na škrtom zemljištu i oštroj klimi, gaženog surovom istorijom i ubijenog nacionalizmom... Posvećujem je svim Ličanima i Ličankama koji zauvek ostadoše na ledinama kršne Like iza nas proteranih i raštrkanih po svetu... Do sada sam od prodaje svoje knjige prikupila više od 6.000 evra, što znači da će spomenik "Krajiška suza" uskoro biti podignut kako bi svedočio o postojanju jednog naroda koji je ostao bez zavičaja, ali nije izgubio dušu. U spomeniku će večno goreti kandilo, simbol srca krajiškog, koje se nikad ugasiti neće i koje će uvek živeti za Krajinu - kaže nedavna gošća "Vesti", dobrotvorka Milena Čanković iz Šafhauzena, koja se i na ovaj način odužuje svojim korenima i zemlji sa koje potiče.

Mnogi se sećaju imena ove hrabre žene još od pre dve decenije kada je krenuo rat. Znala je samo jedno - da mora pomoći porodici, prijateljima i svom narodu. Počela je da prikuplja u Švajcarskoj humanitarnu pomoć, lekove i sanitetski materijal, a grad gde je dopremila prvi kontingent bio je - Knin.

Vozila je kombi sama, zaobilaznim putem preko Austrije, Mađarske, Srbije i Republike Srpske, ne razmišljajući da je ostavila svog trogodišnjeg sina. Vrednost pomoći i kilometre nije nikad zbrojila jer nikada nije ni prestala da pomaže, kako onima što im je ceo život bio u jednom zavežljaju, tako i danas Krajišnicima u Srbiji.

Oni što gledaju Milenu Čanković ovih dana kada gostuje po otadžbini, izvodeći monolog "Ličkulja", sastavljen od delova knjige 'Divani ličkih spomenika', smeju se do suza zgodama i nezgodama njene pokojne bake Bosiljke, rođene Štulić, a zvane Jeka... Sve dok ne čuju zašto se u njenoj knjizi Gospić piše sa malim slovom "g"!

- Tu su mi živeli rođena tetka i teča Nada i Milan Vraneš. Tokom rata su uhapšeni, odvojeni od grupe drugih Srba, zverski mučeni i ubijeni 1991. Njegova glava nađena je na štapu na grobu hrvatskog branitelja u Rijeci, a telo nad Senjom. Ona je ubijena hicima, a on je zaklan. I oprostila bi im i metak. Al' nož ne mogu! Ni na praznike naše kada se prašta... Niti oprostiti niti zaboraviti... Gospić će ostati grad velikih kukavica i malih ljudi. Grad koji se piše malim slovom. Nisam odustala da ih za zločin optužim. Evo, ovako, svojom knjigom, znam da će je neko pročitati i reći drugom, trećem.. Neka ostane još jedno svedočanstvo sramnog čina bezdušnog grada i njegovih stanovnika - kaže Milena Čanković i poručuje:

- Kad negde krenete, pozdravite se uvek. Mene odlazak i ovlaš pozdrav i dan danas još uvek boli. Rekoh li im ikad i dovoljno puta koliko su mi značili? Koliko sam ih volela? Zato, svaki put, ma gde pošli, pokažite svoju ljubav - kaže na rastanku naša gošća, pozdravljajući nas zagrljajem i poljupcem.