Okrugli sto "Vesti": Donosi li nova vlada Srbije novu šansu za dijasporu?
* Zbog čega dijaspore nema u kampanjama? Da li je to znak da ona matici ne treba?
* U Srbiji povlastice dobijaju stranci da bi gradili (ulagali) u našoj zemlji. Imaju li takav tretman i Srbi iz inostranstva?
* Kako okruženje reaguje na Srbe koji odluče da se vrate u svoje sredine i da nešto urade?
* Postoji li način da se rasejanje čvršće poveže i udruži i "pritisne" maticu, ili je previše razjedinjeno? Ili nezainteresovano?
* Pojedinci smatraju da dijaspora ne bi smela da odlučuje o pitanjima zemlje u kojoj ne živi. Šta o tome misle naši sagovornici?
Učesnici: Mihajlo Zdravković, Živojin Trifunović, dr Jovan Filipović, Aleksandar Čotrić
Autor: Jelena L. Petković
Očekujemo da se naši sagovornci izjasne o ovim i brojnim drugim temama koja interesuje Srbe iz dijaspore. Mišljenja naših sagovornika, njihove stavove, sugestije i predloge objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 23. aprila kao i na portalu "Vesti-online".
Mihajlo Zdravković rođen je 9. marta 1948 godine. Završio je XII Beogradsku gimnaziju, a potom je upisao Elektrotehnički fakultet, ali ga nije završio. Radio je u ambasadi SAD u Beogradu, a od 1981. godine u JAT-u. Kao najbolji službenik JAT-a na beogradskom aerodromu 1984. godine, dobio je šansu da ode u inostranstvo, i dve godine kasnije je otišao u Toronto, gde je bio predstavnik te kompanije. U Beograd se vratio 1991., i nastavio da radi na aerodromu.
Nakon što je njegova supruga sa beogradske klinike dobila ratni raspored da radi u Kninu, odlučili su da se vrate u Toronto, sa dvoje dece. Dve godine kasnije, a nakon odluke kanadskih vlasti da svi iz bivše Jugoslavije koji su se zatekli u Kanadi mogu da ostanu i rade, otvorio je Putničku agenciju "Slavia Travel Incorporation". Tu kompaniju je vodio do 2012 godine, a onda je prodao.
U penziji je već tri godine, ali je još aktivan, i u bivšoj kompaniji, i na polju humanitarnog rada. Potpredsednik je "Srpske bratske pomoći", najstarije dobrotvorne organizacije u Kanadi koja postoji već 61 godinu. "Srpska bratska pomoć" između ostalog pomaže narodne kuhinje na Kosovu, porodice sa više dece u Srbiji i Republici Srpskoj, pomagale je pogođene u zemljotresu i poplavama, i mnoge druge kojima je humanitarna pomoć bila neophodna.
Mihajlo Zdravković je sekretar fudbalskog kluba "Srpski beli orlovi", koji su 2015 godine osvojili Prvo mesto u Ontariju. U septembru ove godine će biti 30 godina kao živu Torontu, u Kanadi.
Profesor dr Jovan Filipović je doktor mašinstva i doktor upravnih nauka. Završio je Mašinski fakultet u Beogradu, a posle magistrature i doktorata na Mašinskom fakultetu Purdue University u SAD, 1995. godine se vratio u Srbiju.
Na Fakultetu za upravu, Univerziteta u Ljubljani je 2011. godine odbranio svoju drugu doktorsku disertaciju, pod naslovom "Menadžment virtuelnog univerziteta srpske dijaspore kao kompleksne organizacije" i stekao titulu doktora upravnih nauka. Redovni je profesor, šef katedre za Menadžment kvaliteta i standardizaciju i donedavno prodekan Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.
Bio je savetnik za ekspertske resurse, nauku i visoko obrazovanje pokojnog predsednika Vlade Srbije, dr Zorana Đinđića, potpredsednik privredne komore Srbije, državni sekretar za dijasporu i član Saveta za dijasporu. Autor je više knjiga i monografija, kao i preko sto naučnih i stručnih radova, od čega više od dvadeset sa impakt faktorom, koji su citirani više od sto puta. Predavao je i predaje na više svetskih i srpskih univerziteta.
Predsednik je Grupe eksperata za prosperitet Srbije, posvećenog umrežavanju matice i dijaspore, posebno intelektualne. Autor je master programa "Menadžment odnosa matice i dijaspore" Fakulteta organizacionih nauka, koji je podržao austrijski WUS.
Živojin Trifunović je poznati srpski privrednik u Austriji. Rođen je 6. avgustu 1969. godine u Žagubici. U Beču je vlasnik građevinskih firmi.Odrastao je i školovao se u Beču. Školovao se za ugostitelja, ali je završio za građevinskog inženjera.
Prvo radno iskustvo je stekao u poznatoj austrijskoj kompaniji "Štuag". Godine 1996. otvorio je prvu firmu. U Beču je gradio bolnice, bio je angažovan na renoviranju zgrade, učestvovao je u renoviranju hotela Saher i hotela Amabasdor u pešačkoj zoni u Beču.
Kandidovao se za gradonačelnika Žagubice ispred Jedinstvene Srbije. Blizak je sa Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem - Palmom, a u Austriji i sa socijalistima i sa slobodarcima.
Godinama organizuje sastanke i pomaže svim domaćim privrednicima i političarima da naprave kontakte u glavnom gradu Austrije. Jedan od tih prvih skupova je dolazak privrednika iz Jagodine u Beč, iz čega se iznedrila privredna saradnja.
Učesnik je i organizator mnogih humanitarnih akcija, sa ambasadom Srbije u Beču organizovao je pomoć za Obrenovčane. Oženjen je i otac troje dece.
Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. godine u Loznici, u Srbiji. Objavio je 11 knjiga aforizama, tri knjige satiričnih priča, kao i knjigu priča za decu "Ozbiljno smešna knjiga". Osim u Srbiji, objavljene su i u Rumuniji, Makedoniji, Sloveniji, Poljskoj, Mađarskoj i Bugarskoj.
Priredio je antologiju srpskog aforizma za decu "Razdeljak", zbornik aforizama o sportu "Dribling duha" i Antologiju savremenog stvaralaštva za decu srpskih pisaca u rasejanju. Aforizmi su mu uvršteni u Čitanku za četvrti razred osnovne škole, a zastupljen je u antologijama u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Austriji, Bugarskoj, Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji, Švedskoj...
Dobitnik je mnogih priznanja, između ostalih i "Zlatna kaciga", "Velemajstor satire", "Radoje Domanović", "Vladimir Bulatović Vib", "Jovan Hadži-Kostić", "Dragiša Kašiković", "Stevan Sremac", "Đorđe Fišer", "Zlatna značka", "Zlatni beočug", "Vitezovo proleće" i "Dositejevo pero". Laureat je i književnih priznanja u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori, BiH i Libanu, a njegove priče i aforizmi prevođeni su na 25 svetskih jezik.
Završio je Pravni fakultet. Bio je član Gradske vlade Beograda (1997-2000) i zamenik ministra za dijasporu u Vladi Republike Srbije (2004-2007). Bio je predsednik skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu (2012-2014), zamenik predsednika ovog Odbora (2008-2012) i član od 2014. Autor je knjige o srpskoj dijaspori "Sabrani u rasejanju" (2001). Jedan je od autora Strategije Vlade Republike Srbije za jačanje veza sa dijasporom i Srbima u regionu.
Poslanik je u šestom mandatu u desetom sazivu Skupštine Srbije. Na čelu je delegacije Skupštine Srbije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja. Član je Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, sa sedištem u Moskvi. Kandidat je za poslanika na listi "Srbija pobeđuje".
Čotrić je član Udruženja književnika Srbije i zamenik je predsednika Beogradskog aforističarskog kruga. Član je Udruženja pisaca "Sedmica" iz Frankfurta. Živi i radi u Beogradu.